Da li je Evropska unija vredna ili treba da je okončamo? | Kurzgesagt

🎁Amazon Prime 📖Kindle Unlimited 🎧Audible Plus 🎵Amazon Music Unlimited 🌿iHerb 💰Binance

Видео

Транскрипт

Да ли мислите да се Европска унија исплати?

Или бисмо је требали да укинемо?

Многи осећају јаку неповезаност с ЕУ док јој други хвале достигнућа.

Све у свему: да ли је њено постојање добра или лоша ствар за Европљане?

KURZGESAGT — УКРАТКО —

Будући да се чини да ће УК напустити ЕУ, већином ћемо да сматрамо да више није део уније.

Европска унија, која се састоји од 27 земаља чланица, има око 450 милиона становника,

трећа је, тако рећи земља по броју становника на свету.

Друга је највећа економија по БДП-у и има највеће јединствено тржиште на свету.

Међутим, Европска унија првобитно је створена због једне ствари: мира.

Европљани су веома добри што се тиче ратовања,

тако да су учествовали у крвавим сукобима кроз скоро целу своју историју.

Само супарништво између Немачке и Француске, које је трајало цео један век,

однело је милионе живота и толико је било урезано да су му Немци доделили посебну реч:

Erbfeindschaft — мржња која се преноси с генерације на генерацију

Након Другог светског рата, Европљани су одлучили да желе дуготрајни мир

који се не заснива на равнотежи војних сила.

Уместо тога, европске економије, политичке одлуке и народи

требало би да постану толико блиско повезани да би рат био непрактичан и незамислив.

План ради. Чланице ЕУ-а већ су преко 70 година у миру.

У реду. Мир је одличан, али која су све достигнућа и проблеми Европске уније?

Грађани ЕУ-а данас имају разне повластице по питању индивидуалних слобода.

Споразуми и прописи ЕУ-а обезбеђују лагано путовање, јефтине телекомункације,

велики избор добара и услуга као и јаке стандарде здравља и безбедности.

Европске институције не плаше се свађе с компанијама попут Мајкрософта,

Епла или Фејсбука око поштене конкурентности, утаје пореза или заштите података.

Кроз научне програме ЕУ-а, европске земље постале су заједнички мотор

који служи као средиште науке за остатак света.

Захваљујући неограниченом путовању и праву рада било где лако је поднети захтев за средства

и основати међународне тимове стручњака с најбољом опремом.

Због тога је ЕУ постала светски лидер у погледу глобалног удела истраживача

и одговорна је за више од 25 % светских истраживања

у односу на 5 % светског становништа.

Али многи грађани осећају неповерење према Европској унији.

Брисел им делује удаљен, нетранспарентан, технократски и тежак за разумети.

Није од помоћи то што је Унија ужасна по погледу допирања и објашњавања шта заправо ради.

Ова неповезаност такође је довела до све мање излазности гласача кроз деценије.

Очајно је потребна већа транспарентност и одговорност

ако институције ЕУ-а желе да придобију поверење својих грађана.

Европска унија данас је и даље потресена избегличком кризом из 2015.

Неке земље одобриле су више азила од других

док су земље на граници преплављене и осећају се препуштене саме себи.

Друге земље су шокиране првобитно нерегулисаним масовним имиграцијама

те су затвориле своје границе, ефектно затворивши највећи пут у Европу.

Богатсво и слобода Европске уније чине ју привлачном дестинацијом

и мало је вероватно да ће се то променити.

Мишљења становништва подељена су по питању како на то реагирати.

Једни сматрају да је Европа упустила превише имиграната различитих култура

без да су изричито захтевали да се интегришу, док други сматрају да није проблем у имиграцији

већ да расизам и дискриминација имиграната спречавају интеграцију.

Успоставити равнотежу између помагања избеглицама, одвраћања незаконитих

имиграната и успешне интеграције оних који остану и даље је једна од најтежих

и најконтроверзних изазова с којим је Европска унија суочена.

Поред имиграције, има још много изазова које треба решити, попут одбране.

Европске земље традиционално су се снажно ослањале на америчку заштиту помоћу НАТО-а.

Али у тренутном политичком амбијенту, Европа се мора запитати

да ли се заиста жели ослањати на Сједињене Америчке Државе по питању безбедности.

Кад би се данас спојиле, оружане снаге чланица ЕУ-а могле би да створе

учинковиту одбрамбену снагу која би била трећа по величини на свету.

Тиме би се могло уштедети доста новца, заштитиле би се европске границе

и побољшало би се културно разумевање јер би војници

били из 27 различитих земаља с једним заједничким циљем.

Шта је с новцем? Е, то је замршено.

Европска унија створила је највеће заједничко тржиште на свету.

Унутар њених граница омогућава трговину без граница и царина.

Земље које су му се придружиле осетиле су огромни пораст економије.

Чак је и трговина између суседних земаља порасла до скоро 500 %

и дошло је до сталног пораста нових послова.

Истраживања показују да је БДП већине нових чланица порастао за 12 % уласком у ЕУ

у односу на стање да се нису придружиле ЕУ.

А оним регионима са слабијим економским ситуацијама и лошом инфраструктуром,

институције Европске уније пружају милијарде евра сваке године

чиме се побољшава економско улагање, инфраструктура и друштвени развој.

С негативне стране, ЕУ покушава да држи заједно земље с веома различитим економијама

и законима у вези с радом, порезима и социјалним осигурањем.

Сатница у земљама чланцима креће се од 4 € по сату па до 40 € по сату.

Неке земље имају велике индустрије и јак извоз

док се друге фокусирају на услуге, туризам или природне ресурсе.

Поврх свега, евро је заједничка валута у неким, али не у свим земљама.

Као што се може видети из кризе у Грчкој, ово може бити рецепт за катастрофу.

Није могуће објединити веома различите економије под заједничку валуту,

а да су њихове економске мере различите.

Да ли би све чланице требало да користе заједничку валуту или не?

Да ли би слабије карике требало избацити из Еврозоне или натерати чланице да усвоје

заједничке мере у вези с порезима, здравством и социјалним осигурањем?

Ово питање крчка већ годинама, али решење није ни близу.

Дакле, кад се све укратко узме у обзир:

Исплати ли се Европска унија?

Ево нашег одговора.

Европска унија је врло мањкава и треба се ту још доста радити

али је поштено рећи да Европска унија Европљане чини моћне на светском нивоу.

Кад се све сложи, водећи смо у науци, једна смо од најјачих економских сила

и могли бисмо имати једну од најачих оружаних снага на свету.

Али, што је још важније, ЕУ нам пружа мир, безбедност и смисао заједничког идентитета

и нешто што нам је свима потребно у овим бурним временима: стабилност.

Ако желимо да заштитимо вредности којима се тако поносимо, јака Европска унија

најбољи је начин да се уверимо да имамо глас широм света.

Сами, као мале државе, тешко ћемо имати шансу у свету суперсила које се мењају.

Шта Ви мислите о Европској унији и њеној будућности?

Последњих година разговори о политичким темама постали су поприлично токсични

с тужним последицама у стварном свету. Немојмо то радити.

Ако се не слажете с овим видеом, нисте нам непријатељ,

већ само имате различито мишљење и то је у реду.

У истој смо ситуацији, на крају крајева, па

хајде да расправимо о својој будућности на основу чињеница.

Превод: Срђан М.