Видео

Транскрипт

Šta je to berza, i kako ona funkcionise?

Berza je nista vise, nego gigantska globalna mreza.

Sa teznjom da se organizuje trziste, gde se svakodnevno ogromne sume novca pomeraju napred nazad.

Sa ukupno preko 60 triliona eura u trgovini godisnje.

Vise od vrednosti svih dobara i usluga celokupne svetske ekonomije.

Kako god, na ovom trzistu se ne trguje jabukama ili polovnim cetkicama za zube,

Vec u glavnom hartijama od vrednosti.

Hartije od vrednosti su prava na imovinu (vlasnistvo, roba), u glavnom u obliku deonica.

Deonica stoji za udeo u kompaniji.

Ali zasto se u opste trguje deonicama?

Pa pre svega, vrednost deonice zavisi od kompanije koja stoji iza nje.

Ako zamislite vrednost kompanije kao picu,

sto je veca pica, veci je i svaki deo.

Ako je na primer Fejsbuk u mogucnosti da znatno uveca svoj profit novim modelom poslovanja

Velicina kompanije Pice ce se isto povecati i kao rezultat toga isto ce se uvecati i vrednost njenih deonica.

Ovo je naravno odlicno za deonicare.

Deonica koja je mozda vredela 38 eura sada bi mogla da vredi celih 50 eura.

Kada se proda, to pretstavlja profit od 12 eura po deonici.

Ali sta Fejsbuk dobija od ovoga?

Kompanija moze da prikupi sredstva prodajuci deonice, i da ulozi ili prosiri svoje poslovanje.

Fejsbuk je na primer zaradio 60 biliona dolara od svog upisivanja na listu berze.

Trgovanje deonicama je cesto igra na srecu.

Niko ne moze da kaze koja ce kompanija poslovati dobro, a koja nece.

Ako kompanija ima dobru reputaciju investitori ce je podrzati.

Kompanija sa losom reputacijom, ili losim performansama, imace poteskoca sa prodajom svojih deonica.

Za razliku od obicne trgovine u kojoj se roba moze dotaci i odneti kuci

na berzi je na raspolaganju samo prividna roba.

Ona se pojavljuje u obliku cena deonica, i tabelama na monitorima.

Cene deonica mogu da se popnu ili padnu u sekundama.

Zato deonicari moraju delovati brzo, da ne bi propustili priliku.

Cak i prost trac moze rezultirati brzim padanjem deonica, bez obzira na realnu vrednost kompanije.

Naravno i suprotno je takodje moguce.

Ako narocito veliki broj ljudi kupi slabe akcije, jer na primer vide veliki potencijal u ideji,

kao rezultat njihova vrednost ce se povecati.

Narocito mlade kompanije mogu imati koristi od ovoga.

Cak i ako njihova prodaja mozda opada, mogu stvoriti novac postavljanjem svojih deonica.

U najboljem scenariju, to ce rezultirati realizacijom ideje.

U najgorem scenariju, ovo ce rezultirati spekulativnim mehurom, koji u sebi nema nista drugo osim vruc vazduh.

I kako je sa mehurima, u nekom trenutku oni ce puci.

Vrednost Nemackih 30 najvecih kompanija je sumirana u onome sto je poznato kao DAX indeks deonica.

“DAX CAPE” pokazuje koliko dobro ili lose ove velike kompanije, i time ekonomija kao celina, funkcionisu u sadasnjem vremenu.

Berze u drugim zemljama takodje imaju svoje indekse,

i sva ova trzista zajedno stvaraju globalnu mrezu trzista.