Видео

Транскрипт

Teško je otići u svemir.

Iako bi svi želeli da postoji lak,

i priuštiv način da vidimo našu planetu kako pluta u mraku,

trenutno, jedini način je da postaneš astronaut ili milijarder.

Ali, postoji koncept koji bi to možda omogućio

dok bi služio i kao početna tačka za istraživanje univerzuma.

Svemirski lift.

Kako tačno to radi?

Da razumeš kako bi nas svemirski lift odveo u svemir,

moramo prvo razumeti šta je orbita.

Biti u orbiti u suštini znači padati ka nečemu,

ali se kretati dovoljno brzo da to izbegneš.

Ako baciš loptu na Zemlji, ona će napraviti luk kroz vazdzuh,

i onda pasti na zemlju.

U svemiru, gravitacija čini da se u suštini krećeš na isti način,

ali ako se krećeš dovoljno brzo u stranu,

zakrivljenost Zemlje čini da tlo nestane ispod tebe

toliko koliko te gravitacija vuče ka njemu.

Da bi rakete ušle u Zemljinu orbitu moraju da se kreću brzo ka gore

i u stranu.

Nasuprot tome, svemirski lift koristi energiju iz Zemljine rotacije

da učini da se teret kreće brzo.

Zamisli dete kako vrti igraču zakačenu za kraj kanapa sa mravom na njegovoj ruci.

Kako se mrav kreće ka kraju kanapa

počinje da se kreće sve brže i brže kako se više približava kraju.

U poređenju sa raketama, teret se lansira sa lifta,

tako da jedino treba da obezbediš energiju za kretanje ka gore.

Brzo kretanje u stranu je besplatno zbog Zemljine rotacije.

Ali svemirski lift bi bez sumnje,

bio najveća i najskuplja struktura ikada napravljena ljudskom rukom.

Pa, da li vredi?

Sve se svodi na troškove.

Rakete sagorevaju velike količine raketnog goriva,

samo da bi odnele malu količinu tereta u svemir.

Po trenutnim cenama, da se kilogram korisne nosivosti odnese u svemir košta 20.000 dolara.

To iznosi 1,3 miliona dolara za prosečnog čoveka,

40 miliona dolara za tvoj auto,

milijarde za internacionalnu svemirsku stanicu.

Ovaj veliki trošak je jedan od glavnih ograničenja ljudskog letenja u svemir.

Čak i sa tehnologijom koja se unapređuje,

malo je verovatno da će ova cena moći da se uporedi sa cenom avionske karte u skorije vreme.

Svemirski lift bi mogao da reši ovaj problem.

Nakon izgradnje,

planirano je da svemirski lift smanji trošak sto puta na 200 dolara po kilogramu.

Ako jeftin svemirski lift košta 20 milijardi dolara,

onda ćemo nadoknaditi naše gubitke nakon lansiranja milion tona.

Približno ceni dve internacionalne svemirske stanice.

Dakle kako bi svemirski lift izgledao u stvarnosti?

Svemirski lift ima četiri glavne komponente:

stub, sidro, kontrateg i penjač.

Lift deo svemirskog lifta je stub i penjač.

Prostire se od površine Zemlje do svemira.

Penjač je kao obična lift kabina,

prostorija koja ide gore i dole niz stub.

U osnovi bi bilo sidro

koje bi držalo stub kao i luku za putnike.

Na vrhu se nalazi kontrateg koji drži stub.

Stub je zategnut kao konopac

zategnutošću dobijenom od kontratega koji ga drži odozgo.

Na visini višoj od 36.000 kilometara iznad Zemljine površine.

Na kotrategu bi mogla da bude svemirska stanica,

početna tačka za sve misije od luke svemirskog lifta.

Ali možemo li zaista napraviti jedan takav?

Teško je reći.

Najveći izazov je stub.

Mora da bude lak, priuštiv

i stabilniji nego bilo koji drugi materijal koji trenutno možemo da proizvedemo.

Postoje obećavajući materijali kao što su grafen i dijamantske nanoniti,

ali čak ni oni možda nisu dovoljno jaki.

I pored toga što su izuzetno jaki,

stub bi takođe morao da izdrži atmosfersku koroziju, radijaciju

i mikrometeorite i udarce ostataka.

Takođe, potrebno je nekoliko dana da se popne liftom.

Kako napajamo penjač?

Potrebno je mnogo energije da se ide gore.

Da li nam treba nuklearni reaktor na našoj lift kabini?

Ili da li ga napajamo super moćnim laserom sa zemlje?

I gde dobijamo sirove materijale za 36.000 kilometara dugačak stub?

Da li ga pravimo na Zemlji i lansiramo u svemir?

Ili da li ga pravimo u svemiru i spustimo ga do Zemlje?

Da li je kopanje po asteroidima rešenje?

Jednostavno, postoje velike tehnološke prepreke koje treba prevazići.

I svemirski lift nije bez rizika.

Ako stub pukne, srušio bi se na spektakularan način.

Ako pukne blizu sidra,

sila dobijena od kontratega bi učinila da se ceo lift digne

i ode u svemir.

Ako pukne blizu kontratega

stub će pasti,

obmotavajući se oko Zemlje i šibajući kraj.

Posledični otpaci u orbiti bi izazvali ozbiljne probleme za buduće letenje svemirom.

Ako napravimo svemirski lift na Zemlji, moramo da to učinimo dobro prvi put.

Zbog ovih razloga neki stručnjaci su predložili da prvo izgradimo

svemirski lift na Mesecu.

Gravitacija Meseca je mnogo slabija nego Zemljina,

tako da bi klimaviji ali postojeći materijal kao što je kevlar

mogao služiti kao stub.

Čak i sa svim ovim izazovima,

isplativost postojećeg svemirskog lifta koji radi bi bila ogromna.

To je možda prvi korak da stvarno postanemo civilizacija koja putuje svemirom.

Možda nikada nećemo napraviti svemirski lift,

ali pokušavajući da to uradimo ćemo možada naučiti strašno mnogo.

I kad se svede na istraživanje univerzuma,

ne može biti previše snova o slavnoj budućnosti.