Видео

Транскрипт

Шта би се догодило када бисмо детонирали најснажније нуклеарно оружје познато човечансту, на најдубљој тачки океана?

Цунамији, високи стотинама метара разорили би градове на обали,

земљотреси би сравнили читаве државе,

нови вулкани донели би нам нуклеарну зиму.

Можда би чак и Земља била разнета у делиће?

Или избачена из орбите?

Па, не баш.

Тренутно, најдубље место на земљиној кори је Маријански ров.

Маријански ров је веома дубока долина

на самој ивици две тектонске плоче.

Изгледа као изврнуа планина.

Достиже дубину од око 11 километара,

што је скоро три пута дубље од мрачног гроба у ком почива Титаник.

То је једно од последњих места на Земљи, које људи тек треба да истраже.

Мркли мрак и атмосферски притисак који се мери хиљадама јединица -

ово је релативно нетакнута околина, захваљујући изостанку људи.

Одлично место за нашу нуклеарну пробу.

Користићемо најснажнију нуклеарну бомбу икад детонирану

РДС-220 хидрогенску бомбу или Царску бомбу.

Њена експлозија је била толико снажна да су ударни таласи направли три круга око Земље,

а њена печурка протезала се 56 километара у небо.

Њени ударни таласи били су толико снажни да су уништили све пред собом на подручју од хиљаду километара квадратних,

а ватрена кугла толико врела да је спалила преостале рушевине.

Бомбе попут ове ослобађају огромну количину енергије у тренутку, довољну да од ње испари читаво језеро.

Ако детонирамо нуклеарну бомбу у Маријанском рову, управо се то дешава.

Хајде да активирамо бомбу.

У првих неколико микросекунди, нуклеарно гориво пролази кроз ланчану реакцију

и експлодира снагом 50 мегатона ТНТ-а.

Заслепљујуће светло обасјава таму рова први пут од његовог настанка.

Топлота настала експлозијом ствара шупљину, која се састоји од пламеног мехура водене паре,

радиоаквитног језгра и остатака неких веома несрећних риба.

Мехур брзо нараста, испаравајући воду око себе.

Притисак мехура је огроман, пробија се, као да му ништа не стоји на путу.

Он шаље ударне таласе које ће осетити сеизмичке станице и китови широм планете.

А онда, готово једнако брзо како се појављује, он се зауставља.

На површини Земље, овај ватрени мехур би нарастао до величине од десет километара, секунду након детонације,

с обзиром да амотсфера једва да улаже неки напор да га задржи.

Међутим, притисак на дну Маријанског рова је огроман.

Са 11 километара воде изнад себе,

боравак у Маријанском рову је нешто као када би вас хидраулична преса сабијала из свих праваца.

Овде, секунд након детонације, наш мехур велики је 1 километар у пречнику, и зачудо, почиње да се смањује.

Мехур се шири преко граница, губи притисак док се шири, све док га вода не врати, поново га компресујући.

Натезање ватреног смртоносног мехура и воде, понови се неколико пута.

Мехур се смањује и расте, све док на крају не изгуби битку заувек.

Приситак око њега превише је велики. Турбулентна вода почиње да га цепка,

он постаје нешто као подводни еквивалент облака у облику печурке,

док се дезинтегрише у мање, вруће, радиоактивне мехуриће који плутају ка површини.

Док се наша моћна деструктивна експлозија диже на повшину, она, у суштини, не ради ништа.

Само мали талас и кључала радиоактивна топла вода у Тихом океану.

Неће бити цунамија који ће разорити Јапан или Калифорнију,

мада би бродови и китови у овом подручју могли лоше да се проведу.

Радиоактивни распад ће се разредити у Тихом океану, након неколико дана

иако ће прилична количина радиоактивне воде и соли доспети у атмосферу

где се прикупља, а затим као киша пада на Земљу.

Чак и ако ветар одува распад право према Филипинима,

најгори део дешава се изнад океана.

Међутим, јасно је да нам права опасност прети од земљотреса и вулкана које покреће експлозија, је л тако?

Чак иако бисмо детонирали бомбу у рову, управо на оном месту где се тектонске плоче додирују - вероватно да не.

Експлозија би збрисала део морског дна, много песка би се претворило у стакло,

али би већина енергије отишла у воду, не у сеизмичке таласе.

Земљотреси су већ прилично чести на обронцима тектонских плоча.

Земљотреси који имају сеизмичку енергију једнаку нашој бомби

већ се дешавају неколико пута годишње, не доводећи до апокалипсе.

Можда ће имати утицај на Земљину орбиту?

Будући да никаква маса није додата нити одузета нашој Земљи, орбита остаје нетакнута.

У последљих 70 година, извршено је више од хиљаду нуклеарних проба

и оне нису утицале на нашу орбиту. Зашто би овога пута било другачије?

Најснажније силе које човечанство може да створи, смешне су у поређењу са силама природе.

Наша планета је огромна. Једноставно, баш је брига.

Шта се онда дешава са нама, ако детонирамо нуклеарно оружје у дубинама океана?

Мање-више ништа.

Да ли знате да свака птица у нашим видеима има свог власника?

Више од 1000 људи је добило своје птице.

Помажу нам да објаснимо ствари, глупирају се у позадини

или умиру страшном смрћу која је могла бити избегнута.

Ако желите своју птицу, или желите да се појавите у неком од видеа

можете да је добијете на patreon.com/kurzgesagt.

Патреон је један од главих начина како се финансирамо.

Ви добијате супер леп аватар, а нама помажете да правимо више и боље клипове.