Видео

Транскрипт

Fundamentalna valuta našeg univerzuma je energija.

Osvetljava naše domove,

pomaže rastu naše hrane,

daju snagu našim računarima.

Možemo je dobiti na mnoge načine:

sagorevanjem fosilnih goriva,

razdvajanjem atoma,

ili udaranjem sunčeve energije u fononaponske panele.

Ali postoji i loša strana svemu.

Fosilna goriva su jako toksična,

nuklearni otpad je… pa, nuklearni otpad,

i još uvek ne postoji dovoljno baterija da se sunčeva energija skladišti za oblačne dane.

Ali opet, Sunce izgleda kao da je praktično neograničeni izvor energije.

Da li postoji način da napravimo Sunce na planeti Zemlji?

Da li možemo da stavimo zvezdu u neku vrstu “flaše”?

Sunce sija zbog nuklearne fuzije.

U suštini - fuzija je termonuklearni proces,

što znači da sastojci moraju biti neverovatno vreli, toliko vreli,

da se atomi razgolićeni od njihovih elektrona,

praveći plazmu gde jezgra i elektroni

slobodno odskaču unaokolo.

S obzirom da su jezgra pozitivna, ona se odbijaju jedna od drugih.

Kako vi se sprečilo ovo odbijanje

čestice moraju biti jako, jako brze.

U ovom slučaju, jako brzo znači jako toplo:

milioni stepeni.

Zvezde varaju da bi dostigle ovu temperaturu.

One su toliko masivne da pritisak u jezgru

generiše toplotu koja stiska jezgra zajedno

dok se ne spoje i postanu jedno,

formirajući teže jezgro i oslobađajući energiju tokom procesa.

Ovo oslobađanje energije je ono

što naučnici žele da koriste

u novoj generaciji elektrana:

fuzijski reaktor.

Na Zemlji, nije izvodljiv ovaj brutalni metod

da se napravi fuzija.

Tako da ako želimo da napravimo reaktor koji generiše energiju od fuzije,

moramo biti pametni.

Do danas, naučnici su izmislili dva načina za pravljenje plazme

koja je dovoljno vrela za fuziju:

Prvi tip reaktora koristi magnetno polje

da stisne plazmu u komoru koja je obliku krofne

gde se reakcija odvija.

Ovi magnetni zarobljavajući reaktori, kao što je ITER reaktor u Francuskoj,

koriste superprovodne elektromagnete ohlađene tečnim helijumom

do nekoliko stepeni iznad apsolutne nule.

Što znači da poseduju jedne od najvećih temperaturnih gradijenata u univerzumu.

Drugi tip, zvan inercialno ograničenje,

koristi pulseve od super moćnih lasera

kako bi se ugrejala površina loptice goriva,

urušavajući ga,

na kratko čineći gorivo dovoljno vrelim i gustim da dođe do fuzije.

Zapravo,

jedan od najjačih lasera na svetu

se koristi u fuzijskim eksperimentima

u Americi u “National Ignition Facility”.

Ovi i ostali slični eksperimenti širom sveta

danas su su samo eksperimenti.

Naučnici i dalje razvijaju tehnologiju.

Mada mogu da postignu fuziju,

trenutno, mnogo više energije se uloži da bi se izvršio eksperiment

nego što se oslobodi tokom fuzije.

Ovu tehnologiju čeka jedan dug put

pre nego što počne da se komercijalno koristi.

Možda nikada neće ni biti.

Možda je i nemoguće napraviti funkcionalan fuzioni reaktor na Zemlji.

Ali, ako uspe biće toliko efikasan,

da će jedna čaša morske vode

moći da proizvede isto toliko energije koliko i bure nafte,

bez ikakvog otpada.

To je zato što će fuzijski reaktor moći da koriste vodoniki helijum kao gorivo,

a morska voda je puna vodonika.

Ali neće bilo koji tip vodoniko raditi:

specifični izotopi sa više neutrona, koji se nazivaju deuterijum i tricium,

su potrebni da se dobiju prave reakcije.

Deuterijum je stabilan i može se naći u obilju u morskoj vodi,

mada, tricijum je malo teže naći.

Radioaktivan je možda postoji samo 20 kilograma

u celom svetu, uglavnom u nuklearnom oružju

što ga čini neverovatno skupim.

Tako da, moramo naći neko drugo fuziono telo za deuterium umesto tricijuma.

Helium-3, izotop helijuma, može da bude jako dobra zamena.

Nažalost,

i on je jako redak na Zemlji.

Ali ovde Mesec ima odgovore.

Milijardama godina,

solarna energija je napravila ogromne nanose

heliuma-3 na Mesecu.

Umesto da pravimo helium-3, možemo ga kopati sa meseca.

Kada bismo mogli filtrirati lunarnu prašinu za helijumom,

imali bismo dovoljno goriva za ceo svet

hiljadama godina.

Još jedan argument za osnivanje baza na mesecu,

ako i dalje niste uvereni.

U redu, možda mislite da građenje mini-Sunca

i dalje zvuči opasno.

Ali one bi zapravo bile mnogo bezbednije nego većina drugih tipova elektrana.

Fuzijski reaktor nije kao nuklearni reaktor

koji može da da se otopi, sa katastrofalnim posledicama.

Ukoliko se pređe granica,

plazma bi se proširila, ohladila i reakcija bi prestala.

Da pojednostavimo, to nije bomba.

Ispuštanje radioaktivnog goriva kao tricijum

bi mogla biti jako velika opasnost za okruženje.

Tricium bi se vezao za kiseonik, praveći radioaktivnu vodu

što bi moglo biti opasno ukoliko dođe u dodir sa prirodom.

Na sreću, nema više od nekoliko grama tritiuma

u upotrebi u datom vremenu,

tako da curenje se može brzo razrediti.

Dakle sad smo vam rekli

da postoji neograničeni energija za posedovati,

od kojih priroda ne bi imala nikakve posledice

u nečemu jednostavnom kao što je voda.

Dakle u čemu je caka?

Cena.

Jednostavno ne znamo da li će ikada fuzijska snaga biti u koristi.

Ukoliko i bude radila, možda bude preskupo da se izgradi

Jedina prepreka u još nedokazanoj tehnologiji.

To je kockanje sa 10 milijardi dolara.

A novac može bolje biti potrošen na čistu energiju

koja se već sama dokazala.

Možda bismo trebali da se oslobodimo naših gubitaka.

Ili možda,

kada je isplata neograničena, čista energija za sve,

bi bila vredna rizika?