Видео

Транскрипт

Mi ljudi nismo sposobni da doživimo pravu prirodu univerzuma, nefiltriranu.

Naša čula i mozak mogu procesovati samo mali dio sveta.

Pa moramo koristiti ideje i alate da bismo učili o pravoj prirodi stvarnosti

Tehnološki napredak nije samo proširio naše znanje o univerzumu,

takođe nas je učinio svesnim uznemirujućih mogućnosti.

U budućnosti možda će biti moguće simulirati čitave univerzume.

Ali ako je to opcija, kako možemo znati da se to nije već desilo?

Šta ako…mi nismo stvoritelji, nego kreacije?

Da li je moguće da nismo stvarni, i da čak ni ne znamo to?

Ako je naše trenutno shvatanje fizike tačno,

onda je nemoguće simulirati čitav univerzum, sa njegovim trilionima i trilionima stvari.

Ali i ne moramo ustvari.

Potrebno nam je samo dovoljno univerzuma da zavaramo stanovnike naše simulacije,

da misle da su stvarni.

Kome su potrebne milijarde galaksija,

potreban nam je samo prostor koji je dozvoljen našim subjektima za istraživanje.

Ogroman univerzum bi mogao biti samo ravna projekcija, i oni ne bi imali šanse…da saznaju.

Ali šta je sa malim stvarima poput ćelija ili bakterija?

Zapravo nam nisu potrebne.

Kada koristite mikroskop, ono šta vidite bi moglo biti odmah stvoreno.

Ista stvar kod atoma, stolica na kojoj sedite upravo sada ne mora

biti simulirana sa kvadrilionima atoma.

Potreban nam je samo površinski sloj nje,

možda je prazna iznutra, sve dok ne odlučite da je otvorite.

Tvoje tijelo možda osjeća kao da je ispunjeno stvarima, ali možda je prazno, sve dok ga ne otvorite.

Najmanji zahtev naše simulacije je ustvari svesnost virtuelnih ljudi.

Naši subjekti samo trebaju da misle da je simulacija stvarna.

Dobro, znači mi smo simulirani?

Pa, možda, ali ima par uslova koji moraju biti ispunjeni.

Očigledno, mi nemamo punomoćje nad ovom temom, pa molimo vas uzmite sve što kažemo sa dozom sumnje.

Zasnovano na modifikovanoj verziji originalne argumentacije o simulaciji od strane Nika Bostroma,

imamo pretpostavke za vas.

Ako su istinite, dragi gledaoče živite u simulaciji.

1. pretpostavka

Moguće je simulirati svesnost.

Niko ni ne zna šta je svesnost.

U korist argumenta, hajde da pretpostavimo da biste mogli proizvesti svesnost simulirajući mozak.

Mozgovi su prilično kompleksni.

Ako računate svaku interakciju između sinapsa kao jednu operaciju,

vaš mozak obrađuje oko 10 na sedamnaest, za sto milijardu milijardi operacija, u sekundi.

Hajde velikodušno da pretpostavimo da nam je potrebno 10 na 20 operacija,

da simuliramo sekund ljudske svesnosti.

Ali ne želimo da simuliramo samo jednog čoveka…

želimo da simuliramo čitavu ljudsku istoriju odjednom, tako da možemo skakati okolo.

Recimo da želimo da simuliramo 2 stotine milijardi ljudi, sa srednjim životnim vekom od 50 godina.

Jedna godina ima 30 miliona sekundi puta 50 godina…

puta 2 stotine milijardi ljudi…

puta 10 na 20 operacija,

Potreban nam je kompjuter koji je u mogućnosti da barata milionima, trilionima, trilionima operacija u sekundi.

Više operacija nego što je zvezda u vidljivom univerzumu.

Kompjuter poput ovog jednostavno nije moguć.

Ili, možda jeste.

2. pretpostavka,

tehnološki napredak neće uskoro prestati.

Ako pretpostavimo da će tehnologija da napreduje kao do sada,

možda će nekada biti galaksije pune civilizacija, sa neograničenom kompjuterskom snagom u nekom trenutku.

Bića su na tehnološkom nivou toliko napredna da bismo mogli jedva da ih razlikujemo od bogova.

Kopjuter koji može da podrži milion triliona triliona triliona operacija je ozbiljna stvar,

ali zapravo postoje koncepti za kompjutere koji bi mogli poržati to.

˝Matrijoška brejn˝, je teoretska megastruktura,

napravljena od milijardi delova u orbiti oko zvezde, hraneći se njenom radijacijom.

Kompjuter ovih skala, bi mogao imati dovoljno snage da simulira mnogo hiljada,

ako ne miliona čovečanstava, u isto vreme

Druge tehnologije, poput haj end budućih kvantnih kompjutera možda će smanjiti veličinu drastično,

pa bi to bilo moguće uraditi sa strukturom veličine velikog grada, ili čak i manje.

Ali, kad bi samo postojao neko da stvori ovakav kompjuter.

3. pretpostavka,

nepredne civilizacije ne uništavaju same sebe.

Ako postoji tačka u kojoj civilizacije uništavaju sebe, čitava ova diskusija završava ovde.

Gledajući u svemir, očekivali biste da je univerzum ispunjen milionima vanzemaljskih civilizacija,

ali ne vidimo nikoga.

Razlog ovoga bi mogli biti ˝veliki filteri˝.

Veliki Filteri su barijere koje život treba da pređe, poput nuklearnog rata

asteroida, klimatskih promena ili proizvođača crnih rupa.

Ako je život suštinski samo-uništavajući, onda ne postoje simulacije.

Objašnjavamo ovo u detaljima u našem fermi paradoks videu.

4. pretpostavka,

super napredne civilizacije žele da prave civilizacije.

Kada pričamo o nadljudskim civilizacijama, ne znamo sa čime se suočavamo.

Da mislimo da znamo da su bića moćna kao što bog želi…je prilično arogantno.

Zamislite najpametnijeg mrava na svetu koji živi pored zabavnog parka,

zanima ga šta to rade ljudi, pa vi pokušate da mu objasnite.

Nažalost, mrav jednostavno ne razume.

Koncept rolekostera i stajanje u redovima i odmori i zabava,

nema smisla mravu koji živi mravlji život.

Isto je sa nama i nadljudskim bićima,

u poređenju sa njima, mi smo mravi.

Pokretanje simulacija iz zabave ili nauke, možda bi bila glupa ideja njima.

Ali, ako žele da pokreću simulacije iz bilo kojih razloga i ako su prethodne pretpostavke tačne takođe

onda, šanse da živite u simulaciji nisu 0.

Pretpostavka 5,

ako postoji mnogo simulacija, vi ste verovatno u jednoj.

Ako postoje simulirane civilizacije, vrlo je verovatno da postoji mnogo njih.

Uostalom, pretpostavimo da nadljudske civilizacije imaju pristup praktično kompjuterima neograničenih moći.

Pa ako oni pokreću simulacije, bilo bi pogodno pokretati milione ili čak milijarde njih.

Ako postoje milijarde simuliranih univerzuma, verovatno ima triliona i triliona

simuliranih svesnih bića

što bi značilo da je ogromna većina bića koja bi ikada postojala,

simulirana

Pa, na svako svesno biće napravljeno od mesa, postoji milijardu simuliranih.

Pošto nema načina da saznamo da li smo simulirani ili ne,

u ovom slučaju, šanse da ste vi jedno od 9 stotina i 99 miliona

99 stotina i 99 hiljada 9 stotina 99, su vrlo visoke.

Pa, ono šta vi smatrate realnošću, možda ustvari i nije.

Vi biste stvarno mogli biti…

simulirani.

Sve ovo je bazirano na mnogo pretpostavki koje ne možemo sada da testiramo.

Mnogo naučnika se ne slaže sa ovim čitavim misaonim eksperimentom.

Pa nemojte da spalite svoju kuću da testirate hoće li doći do kvara.

Ako ste simulirani, mnogo toga se u stvari i ne menja za vas.

Možda ste na maloj planeti jureći kroz večno ništavilo,

ili simulirani u kompjuteru.

Vaše postojanje ne postaje ništa više ili manje strašno i bizarno.

Sve čime možemo da se nadamo je da živimo kvalitetne živote i da se dobro provodimo.

I da se nadamo da ako smo stvarno simulirani u superkompjuteru,

niko ne saplete preko kablova.

O, o, o ne, mislim da sam upravo isključio simulaciju.

Ali, šta ako to nema veze, šta ako smo mi sada u jednoj? Sta ako ste vi simulirani?

Džejk u Vsauce3-u baca pogled na to.

Kliknite ovde da pogledate njegov video i pretplatite se na ovaj kanal.

Zašto ste još uvek ovde? idite kod Vsauce3 i gledajte video i subskrajbujte,

obećavamo, vredno je vašeg vremena…