Видео

Транскрипт

Недавно је било много говора о малим богињама.

Шта богиње заправо чине и да ли се треба вакцинисати против њих?

Или је то само хистерија?

Мале богиње изазива вирус:

омотач од беланчевина, РНК,

и још нешто беланчевина за репродукцију.

Он се не може размножавати сам; за то му је потребна ћелија домаћина.

Да бисмо разумели богиње, морамо разумети имунски систем.

Можда сте већ видели

визуелни систем који смо развили да нам у томе помогне.

Фокусирајмо се сада на делове имунског система релевантне за богиње.

Вирус малих богиња улази у тело преко носа, уста или очију.

Инфекција почиње у плућима.

Вирус малих богиња је нарочито вешт да зарази прву линије одбране тела:

макрофаге - моћне заштитне ћелије које штите плућа од уљеза.

Вируси улазе у ћелију и преузимају је.

Вирус репрограмира ћелију и

претвара је у опасан центар за производњу вируса.

Једном када ћелија постане пуна вируса,

они напуштају оштећену ћелију и поново започињу циклус.

Али имунски систем има моћно оружје против вирусних инфекција:

природноубилачке ћелије.

Ове ћелије у основи патролирају телом и проверавају да ли су друге ћелије заражене.

Ако пронађу заражену ћелију, нареде јој да изврши самоубиство.

Ово је толико ефикасно да првих десетак дана,

нећете ни приметити да сте инфицирани малим богињама.

А сада, разлог зашто су мале богиње тако снажне.

Након периода борбе и умирања,

макрофаги алармирају мозак имунског система:

дендритске ћелије.

Посао дендритских ћелија је да прикупе узорке уљеза,

отпутују до лимфних чворова,

а затим активирају тешко наоружање

што врло брзо, тимским радом, доводи до елиминације инфекције.

Али вирус малих богиња користи застрашујућу тактику.

Он инфицира дендритске ћелије

и користи их као тројанског коња да уђе дубље у тело.

Заражене ћелије путују до следећег лимфног чвора

да упозоре друге имунске ћелије.

Када стигне,

вирус малих богиња се шири око нетакнутих Т и Б лимфоцита

и инфицира их.

Напада сам систем који је еволуирао да се против њега бори.

Сада се ствари дешавају веома брзо.

Лимфни систем шири вирус посвуда

и он улази у крвоток,

инфицирајући ћелије на свом путу.

Вирус малих богиња инфицира органе попут

слезине, јетре, црева и, што је најважније, плућа.

Симптоми се крећу од

веома високе температуре, главобоље, малаксалости, бронхитиса, и наравно, осипа.

У плућима, имунски систем се држао прилично добро.

Али сада, милиони вируса нападају по други пут

и убијају безброј ћелија, уништавајући одбрамбени систем.

У овој фази почињете да искашљавате милионе вируса малих богиња.

У овом стадијуму богиње су толико заразне,

да ако сретнете некога ко није вакцинисан,

постоји шанса од око 90% да ћете га инфицирати.

Без војске која штити у плућима, проче бактерије или вируси

који обично не би имали шансе, сада улазе у плућа и развијају

штетне секундарне инфекције које могу довести до упале плућа,

најчешћег начина на који се може умрети од богиња.

Имунски систем вашег тела је сада озбиљно рањен.

Разни заштитни системи су оштећени и поремећени.

Вирус се шири посвукуда, инфицирајући кожу по целом телу.

Осип карактеристичан за мале богиње сада постаје видљив.

У неким случајевима вирус малих богиња

може доћи до мозга и ту довести до инфекције.

Ако до тога дође, шансе за смртни исход су између 20 и 40 процената,

а може бити и трајног оштећења.

Али ваше тело се не предаје тако лако у овој фази,

и жестоко узвраћа ударац.

Неке дендритске ћелије преживе довољно дуго да активирају

антивирусне снаге организма.

Плазма-ћелије у лимфним чворовима почињу да производе милијарде антитела,

сићушних беланчевина које означавају заражене ћелије за уништење

или се заједно натрупају на вирус.

Убилачки Т лимфоцити преплављују организам и убијају заражене ћелије на све стране.

Након две до три недеље, организам обично стиче

предност и надвладава инфекцију.

Али имунски систем је сада озбиљно ослабљен

и опоравак може трајати неколико недеља или месеци,

остављајући тело подложним другим болестима.

Али, ако успете да се извучете, онда сте имуни:

имунски систем памти вирус до краја живота.

Мале богиње нису шала.

Иако је 84% свих људи вакцинисано против малих богиња,

122.000 људи је умрло од те инфекције у 2014.

Неки људи не могу бити вакцинисани,

било зато што су превише млади, зато што су на хемиотерапији или су ХИВ позитивни

или зато што су алергични на вакцину.

Требамо им ми остали да зауставимо болест за њих.

Вакцинација против малих богиња је безбедна, јефтина и доступна.

Нема нимало користи од тога да оболите од малих богиња.

Не ојачавате свој имунски систем и није природније.

Већина људи који не вакцинишу само желе најбоље за своју децу,

што је часно.

Али, ако се питате:

“Да ли ризикујем живот свог детета и животе друге деце тиме што

не вакцинишем против малих богиња? "

Тужан одговор је да. Да ризикујете.

Па ипак, немојмо пребацивати кривицу.

Хајде да радимо заједно и да искоренимо овај вирус.

Заједно можемо да се решимо ових ужасних чудовишта и

да их пошаљемо на место које заслужују: у историјске књиге.

Оригинални титлови: Amara.org заједницa