Видео

Транскрипт

Vreme ima smisla u malim količinama.

Ali kada pogledate velike vremenske periode,

skoro je nemoguće da shvatite mnoge stvari.

Pa hajde da počnemo malim

sa minutima, satima, danima.

Verovatno ste potrošili poslednja 24 sata najviše spavajući I radeći,

sa nešto kafe ovamo i tamo.

Molimo vas gledajte TV manje.

Sada, hajde da pogledamo 2013 godinu, relativno neprimećenu.

Hitlerov telohranitelj je umro u 96-oj godini

dok je u junu Edvard Snouden započeo NSA skandal.

Vratimo se unazad malo, 21. vek je još uvek veoma mlad ali uveliko oblikovan

napadima 9/11 koji je na kraju doveo do trećeg Irakskog rata.

O, i Fejsbuk i pametni telefoni su preuzeli naše živote.

Ali tek počijemo.

Vratimo se još unazad!

I 20-i vek je dobio svoj deo konflikta takođe.

Nakon 2 razarajuća Svetska rata,

Hladan rat je trajao skoro ćitavu drugu polovinu veka.

Prosečan ljudski vek pokriva većinu ovih stvari

kao i rođenje Interneta i početak informacionog doba.

Najstarija živa osoba na Zemlji je trenutno Misao Okava,

koja se rodila 1898, što znači da je njego rođenje bilo bliže

vremenu kada je Napoleon vladao Evropom nego današnjem danu.

Poslednjih 500 godina ljudske istorije

je donelo ogromne promene našim načinima života:

Industrializacija je dovela do novih ideja kao što je komunizam,

farmeri su postali radnici i znanje je postalo lakše za deljenje.

Teorija evolucije promenila je kako vidimo sebe i svet u kome živimo.

Sve u par stotina godina!

15. vek je bio pun događaja:

Kolumbovo “otkriće” Amerike i pad Konstantinopolja

su označili kraj Srednje Ere.

Ljudi u Srednjoj Eri su bili za ratove za teritoriju i religiju

ali Crna Kuga je bila mnogo efikasnija od rata,

ubijajući svakog trećeg Evropljanina u trajanju od 6 godina.

Stižemo u Zajedničku Eru pa hajde da pogledamo odakle smo došli!

Naš trenutni vek je mali, a 2013-a je gotovo nevidljiva.

Ovo je zabeležena ljudska istorija.

Piramide su napravljene pre 4.5 hiljada godina,

vrh Rimskog Carstva je bio pre 2 hiljade godina,

znači Rimljanima su piramide bile stare koliko smo im i mi danas.

Istorija počine pisanjem. Ali šta se desilo pre toga?

Pre 12 hiljada godina, poljoprivredna revolucija je počela.

Čovečanstvo je počelo da uzgaja, što je dovelo do

postojanja gradova i većih zajednica.

Dominacija ljudske vrste nad planetom Zemljom je započela ovde.

Pre 90 hiljada godina, neandertalci i ljudi koegzistiraju u Evropi.

Zanimljiva činjenica: ovo je otprilike vremenski period za koji bi moderni svemirski brod

došao do najbliže zvezde.

Homo sapiens, savremeni čovek, evoluirao je pre 200 hiljada godina.

Gledajući čitavu ljudsku istoriju, ono što mi nazivamo ND (naš dan) izgleda veoma malo, zar ne?

Pre 6 miliona godina, naši preci

i savremene šimpanze su delili zajedničkog pretka poslednji put,

i za 2.75 miliona godina kameno oružje je bio sav bes.

Pre 65 miliona godina, vreme dinosaurusa je završilo

u ogromnoj eksploziji, što je popločalo put sisarima.

Ali dinosaurusi su vladali Zemljom neverovatno dugo:

preko 165 miliona godina!

To je toliko mnogo što znači da je Ti reks koji je živeo pre 65 miliona godina

bliži uživo gledanju koncerta Majli Sajrus

nego gledanju živog stegosaurusa!

Životinjski život na ovoj planeti je počeo pre 600 miliona godina:

najranije životinje su bile ribe i druga mala jednostavna bića,

onda su došli insekti, pa reptili,

i konačno, oko 200 miliona godina posle

sisari su se pridružili žurci!

Sami život je započeo mnogo pre:

3,6 milijardi godina.

Pre pojavljivanja životinja bilo je 2.4 milijarde godina

kada su život čineli samo mali mikrobi

i nebroive jednoćelijske bakterije

3 milijarde godina život na zemlji bio je nevidljiv golim okom.

Teško je razumeti kako su se jednoćelijski organizmi

razvili u tako kompleksne forme života kao što su ribe ili lenjivci.

odgovor je vreme, mnogo mnogo vremena:

2.4 milijarde godina je mnogo vremena za rad!

Pre 4.6 milijardi godina, Sunce je rođeno od ostataka ogrome eksplozije,

60 miliona godina posle, Zemlja je formirana.

U ovim ranim godinama, često bombardovaje kometama i asteroidima

obezbedilo je Zemlju velikim okeanima i Mesecom da šaljemo svemirske brodove na njega.

Ali u odnosu na to koliko je star univerzum, naš Sunčev sistem je prilično nov.

Pre 13,75 milijardi godina, univerzum je rođen, i

600 miliona godina kasnije, naša galaksija se formirala od milijardi zvezda,

ali šta je bilo pre Velikog praska?

Istina je, ne znamo to još uvek, i možda nikada ni nećemo.

Ali dali smo mu nešto boja čisto da ga imamo ovde.

I eto.

Prošlost.

Sada hajde da pogledamo šta znamo o budućnosti.

Za približno jednu milijardu godina,

Sunce će postati toliko toplo da će život na Zemlji postati nemoguć.

Smrt Sunca 4 milijarde godina posle označava kraj Sunčevog sistema.

Dobro, nema vise Sunčevog sistema.

I šta se dešava posle toga?

Par triliona godina od danas, nastanak zvezda će prestati

i jednoga dana zadnja zvezda u univerzumu će umreti.

Univerzum će postati mračan,

naseljen samo crnim rupama.

Mnogo posle toga zadnja crna rupa je isparila,

naš univerzum dolazi do svog poslednjeg nivoa,

nešto zvano toplotnom smrću.

Ništa se ne menja vise,

univerzm

je mrtav

zauvek.

Sada osećate prilično čudna osećanja, zar ne?

Mi isto.

To je prirodno.

Dobre vesti su:

sve ovo je daleko.

Jedino vreme koje je bitno je zapravo sada!

Ta slatka devojka koja ti se sviđa,

pitaj je da izađete!

Vreme je dragoceno,

neka se računa!