Видео

Транскрипт

Одбачене планете су планете које саме путују свемиром.

Насељавају мрачна и бескрајна пространства између звезда.

Док плове саме вечном тамом, површине им се не огревају светлошћу,

и изложене су смрзавајућој хладноћи вањског свемира.

Не знају за годишња доба, дане и ноћи, који би могли одавати пролазак времена.

Па ипак, одбачене планете би можда могле носити ванземаљски живот

у све углове млечнине.

Како би то било могуће?

И како уопште планета постане одбачена?

Глазба

Постоји више веома различитих ствари које добију назив одбачене планете.

На пример, испод-смеђи патуљци - гасни дивови који се обликују из урушавајућих облака гаса

а који су досадна мала браћа смеђих патуљака.

Они су нека врста неуспеле звезде,

и сада ћемо престати да о њима говоримо.

Далеко занимљивије врсте одбачених јесу земаљане планете сличне Земљи,

које су “избачене” из свог планетарног сустава.

Млади звездани сустави су опасна места,

где се протопланете боре за доступну масу,

“гутајући” што је више могуће материјала.

У овој борби за надмоћ, међусобно се сударају,

или се опасно приближе орбитама оних других.

Ако веома масивна планета помери своју орбиту ближе звезди,

може избацити мање планете из сустава.

Али, само зато што је планета преживела растуће болове обликовања,

не значи да је безбедна.

Планетарни сустав могу пореметити пролетачи са звезда,

или црне рупе, у било ком тренутку.

Чак половина свих планета које се роде могу завршити као одбачене.

Научници се не слажу са бројем планета,

вероватно је да, у најмању руку,,

постоје милијарде одбачених планета у самом Млечном путу.

Већина одбачених ће делити исту печалну судбину,

док се њихова звезда смањује, дан за даном,

површина планете се брзо хлади на - 170 степени Целзијуса.

Ако имају океане, заледиће се и постати тврди као стеновито тло.

Њихова озрачја ће потонути на површину и на крају ће се такође заледити.

Но, колико год било чудно,

неки од ових смрзнутих, мрачних пустиња могле би подржавати живот.

Да бисмо разумели како, замислимо планету сличну Земљи,

истог реда величине у погледу масе и састава.

Ако бисмо је сместили дубоко у пространи свемир, како би и даље могла да подржава живот?

Колико разумемо природу живота,

постоји један неопходан састојак живота: течна вода.

Вода је важна јер меша ствари,

како вештаство тако и енергију,

што допушта да се догоди занимљива лучба као што је живот.

Дакле, нашој планети треба довољно енергије

да очува довољно топлим бар део наших океана

што би подржало течну воду.

Као за инат, око 99% Земљине равнотеже зрачења потиче од Сунца.

Тако да наша замишљена одбачена земља мора да ради

са 0,03% преостале енергије,

која готово искључиво долази из њеног врелог средишта.

Земљино унутрашње језгро је дивовска ковинска лопта,

приближно врело као површина Сунца,

које је окружено спољним језгром од течних ковина

које веома споро очвршћавају

ослобађајући пуно топлоте у том поступку.

Све док се одвија овај поступак,

наша планета ће бити земљословно делатна

са чврстим и течним материјалом који се креће унаоколо

и преносити енергију ка површини

где се може искористити као геотермална енергија.

Иако ће се врело језгро сваке планете на крају охладити,

за тај поступак су потребне милијарде година.

Довољно времена да живот настане и буја.

Ту је још један сценарио који би допустио

планети налик Земљи да има океане који нису скроз замрзнути.

Ако би та планета имала изузетно густо и водонично озрачје са високим притиском,

гас се не би замрзао

и могло би се заробити довољно топлоте која покушава да побегне са планете

што би омогућило да се океани пружају све до површине.

А постоји још један могући начин да се остане топао: месеци.

Ако одбачена планета поведе са собом месец или више њих,

довољно велики месец би могао да убаци додатну енергију у сустав

путем плимских сила.

Те силе помало растежу и притискају планету сваки дан,

налик мешењу теста, одржавајући је топлом.

Али, највероватнији сценарио за одбаченицу која носи живот

је онај са подледничким океанима

испод километар дебелог слоја углавном воденог леда.

То није потпуно апсурдно, пошто већ имамо неколико њих у нашем Сунчевом суставу.

Дакле, како би живот могао да се одржи на дну потпуно мрачног, хладног океана?

На Земљи, дубоко доле у нашим океанима у потпуном мраку,

у огњанички делатним подручјима,

постоје хидротермални отвори који се називају црни димњаци.

Они избацују облак црног материјала и врелу воду

обезбеђујући сталан проток руда из Земљиног омотача.

Бактерије се хране рудама и производе органске материјале

који привлаче ракове, шкољке, пужеве,

рибе, хоботнице и цевасте црве дуге и до два метра.

Хидротермални отвори нису само дом невероватно разноврсним скупинама живих бића,

већ су и кандидати за место на ком је живот могао настати на Земљи

пре више милијарди година.

У мрачним океанима одбачене планете, слични догађаји или огњаничка делатност

могли би бити почетна тачка и основа

за сложеније екосуставе о којима можемо сада само маштати.

Једна погодност коју екосустав има у океану одбачене планете

је то што је окружење изузетно постојано.

Дебела плоча леда га штити од којекаквих изумирања,

и све док енергија из језгра и даље пристиже

ствари остају углавном исте.

Највероватнији облици живота су бактерије и други микроорганизми.

Али, уз довољно времена,

сложеније ванземаљске животиње могле би се хранити мањим бићима и напредовати.

Није немогуће да се у таквој средини појави интелигентан живот.

А ако би се појавио, нашао би се у прилично чудном свету.

Стишњен непроходним зидом камено тврдог леда на врху

и каменим тлом на дну.

Без биљака које би складиштиле енергију звезде,

тамо не би било дрва, нафте или угља.

Чак и ако би их било, тешко да бисте открили ватру на дну океана.

Без те енергије, ковине никада не би могле да се искују у корисне ствари.

Наши интелигентни ванземаљски пријатељи можда се никада не би могли пробити кроз лед.

Можда никад не би схватили да постоји нешто такво као што је спољна страна,

и претпостављали би да је све што постоји њихов мали свет.

Милиони нараштаја могли би да живе и умиру у овим тамним океанима,

несвесни невероватно великог свемира изнад леда.

Све док се језгро њихове планете не охлади

и сав живот не ишчезне.

Док се океани потпуно смрзавају

остаци тежитби и екосустава

биће заувек заробљени у леденом гробу.

Кад о томе размислите, можда би било боље не бити свестан свега тога.

Но, замисао је узнемирујућа и узбудљива.

Васиона можда врви од живота

заробљеног на планетама са којих је практично немогуће отићи.

Овакви светови би могли често пролазити поред Сунчевог сустава а да и то не знамо.

Можда ће једног дана, у далекој будћности,

људи крочити на те залеђене светове

и покушати да кажу “здраво”.

У реду, значи волимо мрачне сценарије будућности,

но вратимо се у садашњост ради другачије врсте изненађења.

Многи од вас желе знати како правимо своје видее,

па смо направили видео о томе.

Курцгезагт се удружио са Skillshare-ом,

нашом омиљеном заједницом за учење на мрежи за ствараоце,

да би направио троделну серију предавања на којима можете научити

наш јединствени стил анимације, са сценама из наших видеа.

Али нисмо ми тамо једини који вам говоримо о својим саветима и триковима.

Skillshare Premium Membership даје вам неограничен приступ за више од 25.000 предавања

у свим врстама вештина као што су писање, дизајн и анимација

од стручњака који знају знање.

Premium чланство је само 10 долара месечно.

Али као посластица,

прва 1.000 људи која употреби везу у опису

добиће своја прва два месеца бесплатно.

Ако сте одувек желели да видите како анимирамо своје видее,

и да научите да то радите сами,

ово је ваша прилика.