Видео

Транскрипт

Dakle, da li ste se ikada pitali ko je izumeo internet?

Neki ljudi su postali milioneri pomoću interneta.

Ali sve što su oni uradili jeste da su našli pametne načine da ga koriste

Pa, čovek koji je “izumeo internet” bi trebalo da je milijarder

jednak, Bogu, zar ne?

Kome bi to trebalo pripisati, onda?

Da li je to bio Britanski štreber u švajcarskoj podzemnoj labaratoriji?

Možda.

Pametni Amerikanci ugroženi preetnjom nuklearne destrukcije od strane Rusa?

Dobra ideja.

Francuski naučnici koji su odlučili da nazovu svoju mrežu kompjutera “Le Internet”?

Zanimljivo.

Ili je to zahvaljujući bezbroj pametnih naučnika radeći na nečemu

što su znali da će biti korisno, ali nisu shvatili da će biti tako popularno?

Pa, hajmo prvo da se pozabavimo nekim činjenicama.

Ovo je internet, gomila kompjuterskih mreža sve povezane međusobno.

i sad ovo je World Wide Web, način da se olakša deljenje

informacija koristeći sve te povezane kompjutere.

Internet kakav poznajemo danas bio je najmanje 40 godina u izradi.

Jedna popularna, ali netačna teorija je da je internet je razvijen od strane SAD-a

kako bi oni imali komunikacijske mreže koja bi preživjele nuklearni rat.

Prema jednom od osnivača prve mreže, ARPANET, u 1960,

prvi mrežni eksperiment nije bio vezan za komunikacije;

bilo je o optimizaciji korištenja procesora, odnosno dijeljenja vremena,

što bukvalno znači da bi naučnici mogli podijeliti procesnu snagu računara.

To je zato što sve do 1960-ih godina bukvalno nije bilo nikakve mreže - bilo je velikih mašina

nazvanih serveri koji bi stojali u sobi i procesovali računarske zadatke

jedan po jedan.

sa tehnikom deljenja vremena, ovi džinovi bi mogli da obrađuju više zadataka istovremeno,

što je značilo da njihova procesna snaga bi se mogla koristiti od strane više naučnika.

I, očito, kad krenete da povezujete računare

počinjete sa pitati o tome šta treba da uradite

da bi napravili komunikaciju između njih jednostavnijom.

Naučnici širom sveta su pokušavali rešiti ovaj problem.

Pa pogledajmo neke druge ključne koncepte koji su razvijeni drugde.

Počevši sa prebacivanjem paketa.

U Velikoj Britaniji, bila je komercijalna mreža, razvijena od strane

Nacionalne Laboratorij za Fiziku, ali koji nikada nije zaživjela

jer nisu dobili sredstva.

No, oni su došli na ideju prebacivanja paketa, način izbjegavanja

zagušenja u prometnim mrežama rezanjem podataka na jednom kraju i

stavljajući ga natrag zajedno na drugom kraju.

Francuzi su takođe igrali ulogu.

Oni su radili na naučnoj mreži nazvana Cyclades,

ali oni nisu imali veliki budžet, pa su odlučili da rade na direktnim vezama

za razliku od rada s gateway-om računara.

Usput, po jednoj, ne baš naučnoj

teoriji, sporedni rezultat njihovih istraživanja bila je riječ “internet”.

No, ne morate da vjerujete u to, ako ne želite.

Dakle, sada su rane 1970-e.

Ima dosta računalne infrastrukture, ali je komunikacija

čudna i nabudžena, jer različite mreže ne mogu komunicirati jedne s drugima.

TCP / IP rješava ovaj problem.

TCP / IP protokol čini osnovni komunikacijski jezik interneta,

što označava pakete podataka i brine se da

iako su neki dijelovi iste poruke pošli drugačijim putem,

svi oni stignu na svoje odredište i poruka može biti ponovno sastavljena.

Mreže zaista počinju komunicirati jedna s drugima u 1975,

tako da bi se moglo tvrditi da je to bio početak interneta.

E-mail je takođe bio vrlo važan.

Bio je bio razvijen za ARPANET 1972.

Većina internet prometa u 1976 bio je e-mail, jer su akademici mislili da

su elektronski samoljepljivi listići vrh.

Sa mrežama koje bi mogle razgovarati jedne s drugima, komunikacija postaje lakša.

No, sva ta komunikacija je samo zasnovana na razmeni teksta, i to je bilo prilično ružno za gledati.

U 1980-ih, Britanac koji se zove Timothy Berners-Lee

proveo malo vrijeme s CERN, Europska organizacija za nuklearna istraživanja,

u kojem su fizičari pokušavali da pronađu od čega je svemir napravljen.

Želio je upravljati informacijama naučnika i omogućiti im

da lakše dijele i međusobno povežu svoj rad jednostavno,

ubrzavajući napredak.

On je to i učinio izmišljanjem interface-a pomoću HTTP, HTML, i URL-ova

koji su učinili web praglednike mogućim.

On je nazvao njegov preglednik World Wide Web.

Dakle, on nije izumio internet, ali je izmislio web.

Prva web stranica, koju je stvorio, bila je u CERN-u, Francuskoj u Avgustu 1991. godine.

Dakle, nakon što je nastala početna infrastruktura,

ključne tehnologije izumljene,

internet oglasne table su eksplodirale u 1980,

a telefonske kompanije su vidjele komercijalni potencijal digitalne komunikacije,

web preglednici se se počeli širiti poput šumskog požara u ranim 1990-ih,

a obični ljudi su otkrili e-mail,

a onda je internet vrlo brzo i stalno počeo da se proširuje

i postao upotrebljiv za mase od oko 1995.

Čekaj, zar nije američki potpredsjednik Al Gore izumio internet?

Ugh… ne.

A ako ste pročitali tačno ono što je rekao, znat ćete da on nikada nije tvrdio da je to učinio.

Ali, mnogi ljudi mu pripisuju energetski gurajuće zakone

koji podstiču širenje interneta.

Internet postoji jer nam je potrebno da komuniciramo,

a većina nas to voli.

To je razlog zašto su ljudi postali dominantna vrsta na Zemlji.

Moglo bi se tvrditi da je internet prirodni evolucijski korak

i da je to manifestacija naših potreba.

To niko nije zasebno izmislio,

nego svi ti mali komadići su bili sastavljeni od strane tih kul naučnika

sa svih strana, internet je postao komunikaciona alatka,

maloprodajni alat, alat za istraživanje, propagandni alat, alat za špijuniranje,

trgovački alat, alat za zakazivanje, alat za zabavu,

i način za gubljenje vremena, a izgledajući kao da radiš ili učiš,

što je ono što se možda radiš sada.

Na kraju, ipak, komunicirate, pogotovo ako ostavite komentar,

i što vas može napraviti boljim ljudskim bićem.

Titlovi napravljeni od strane Amara.org zajednice