Видео

Транскрипт

Jednoga dana, poslednja zvezda će umreti i univerzum će zauvek ostati u mraku.

To će verovatno biti crveni patuljak, mala vrsta zvezde,

koja je u isto vreme jedna od naših najboljih šansi da ćemo pronaći vanzemljaski život

i možda će biti poslednji dom čovečanstvu, pre nego što univerzum postane nenaseljiv,

Pa šta znamo o njima i zašto su nam oni zadnja nada?

Barem 70% zvezda u univerzumu su crveni patuljci.

One su najmanje zvezde, sa samo 7 do 50 % mase našeg sunca

ne mnogo veće od naše planete, Jupitera, što je još uvek ogromno.

One su takođe relativno tamne.

Njih je nemoguće videti golim okom.

Nikada nisi video nijednu na noćnom nebu.

Čak ni sa svom našom tehnologijom.

Jedino jasno možemo posmatrati crvene patuljke u našem komšiluku.

Otprilike 20 od 30 zvezda koje su blizu Zemlji su crveni patuljci.

Kao i sve zvezde, crveni patuljci, vrše fuziju hidrogena u helijum,

ali dok mnogo masivnije zvezde akumuliraju sav fuzionisani helijum u svoja jezgra

crveni patuljci ostaju konvektivni, što znači da se helijum i hidrogen konstantno mešaju,

tako da one svoje gorivo koriste neverovatno sporo dok se ne ugase.

Crveni patuljci gore tako sporo

da je njihov prosečan život između jedan i deset triliona godina.

Radi poređenja, sunce će živeti sledećih pet milijardi godina.

S obzirom da je univerzum star tek 13.75 milijardi godina

nijedan crveni patiljak nije dostigao svoju poslednju fazu razvoja.

Svaka od tri triliona koje postoje su još uvek bebe.

Kada smo kod beba, najmanja zvezda u celom univerzumu

je takođe crveni patuljak, jer mali crveni patuljak je na granici da uopšte bude zvezda.

Samo malo manje hidrogena i one su već smeđi patuljci

ugašene zvezde koje ne mogu održavati reakciju fuzije dugo vremena.

Pa šta je sa vanzemljacima ili novim domom za čovečanstvo?

Pošto će naše sunce umreti jednog dana, mi eventulano moramo pronaći novi dom

a gde su naseljive planete, tu može biti i vanzemaljaca

Svemirska opservatorija Kepler je otrkrila da je barem polovina crvenih patuljaka domaćin

čvrstih planeta, koje su između polovine i četvrtine mase naše zemlje.

Mnoge od njih su u naseljivoj zoni, u oblasti oko zvezde u kojoj je moguća tečna voda

ali s obzirom da crveni patuljci gore relativno hladnom temperaturom

planeta bi morala biti jako blizu domaćina

verovatno kao što je Merkur blizu našem suncu ili još bliže

što sa sobom povlači razne probleme.

Naprimer, planete tako blizu zvezdi, verovatno ne bi rotirale

što znači da bi ista strana uvek bila okrenuta ka zvezdi.

Ta strana bi bila neverovatno topla, dok bi druga bila zamrznuta

što čini teškim da se život razvije.

Ipak, planete sa dovoljno velikim okeanom bi mogle da distribuiraju dovoljno zvezdane energije

i tako stvore neku vrstu stabilnosti

Sva gravitaciona snaga crvenog patuljka bi mogla da stegne planetu

i zagreje je toliko da bi tokom vremena izgubila svu vodu.

Takve planete bi mogle da završe kao Venera, vreli pakao.

Drugi problem je što mnogi crveni patuljci variraju u svojim odašiljanjima energije.

One mogu biti prekrivene zvezdanim pegama, koje zadržavaju njihovo emitujuće svetlo do 40% mesecima

što može izazvati da se okeani na planetama zalede.

u drugim prilikama, mogu emotivoati solarne rakete

i iznenada osloboditi neverovatno moćnu energiju

Takvi crveni patuljci mogu duplirati svoju svetlost u minutu

što može da skine priličnu porciju atomsfere planete i sagori je

čineći je sterilnom.

Sa druge strane, njihov ekstremno dug život je veliki plus.

Crveni patuljak sa samo prosečnim nivoom aktivnosti

mogao bi biti neverovatno mesto za planete koje podržavaju život.

Život na zemlji postoji oko četiri milijarde godina,

i imamo otprilike još milijardu godina pre nego što sunce postane toliko toplo

da će kompleksan život na zemlji biti nemoguć

Mi ćemo ili umreti ili napustiti zemlju u potrazi za novim domom.

Mogli bi da sagradimo civilizaciju za potencijalne trilione godina

oko crvenog patuljka sa odgovarajućim uslovima.

Oko 5% crvenih patuljaka u Mlečnom putu mogu ugostiti planete veličine zemlje.

To bi bilo više nego četiri milijardi ukupno

ali za život možda i nije potrebna planeta kao zemlja.

Kandidati za život oko crvenog patuljka mogu biti meseci ili gasoviti džinovi

takođe nazvani Super Zemlje, veoma masivne stenovite planete.

Sve u svemu, postoji oko 60 mililardi potencijalno naseljivih planeta

oko crvenih patuljaka i to samo u Mlečnom putu

zato crvnei patuljci mogu biti jako važni za naš opstanak u budućnosti

ali sve mora da umre u jednom momentu, pa i crveni patuljci

Kada se nakon triliona godina život poslednjeg crvenog patuljka primakne kraju

to neće biti spektakularan događaj

Kada se njegov hidrogen istroši, on će se skupiti i postati plavi patuljak, izgoreće u potpunosti

Kada se njegovo gorivo potroši, transformisaće se u belog patuljka

objekat mali kao Zemlja, veoma gust

i sačinjen od veoma degenerativnih gasova, najviše helijum-4 nuklei

Nemajući više energije, hladiće se ekstremno sporo

trilionima godina, dok ne dođe do poslednje faze: hladni crni patuljak

Beli i crni patuljci su toliko fascinantni da zaslužuju poseban video

U svakom slučaju, proći će mnogo vremena dok poslednja zvezda u svemiru ne nestane

Nekako je uzvišeno znati to, ako čovečanstvo uspe u svemiru

imamo dosta vremena pre nego što univerzum ugasi svoja svetla

Naši snimci se zahvaljuju na podršci Patreon.com

Ako želiš da nam pomogneš da ih pravimo još, veoma cenimo tvoju podršku

Prevodi Amara.org zajednica