Видео

Транскрипт

Nikada ranije u istoriji čovečanstva nismo bili bogatiji, savremeniji ili moćniji nego sad.

Ipak se osećamo preopterećeno brzim klimatskim promenama.

Izgleda jednostavno, površno gledano.

Gasovi staklene bašte zarobljuju energiju Sunca i prenose je u našu atmosferu.

To dovodi do toplijih zima, oštrijih leta.

Suva mesta postaju suvlja i vlažna mesta vlažnija.

Bezbroj ekosistema će nestati dok rastući okeani gutaju obale i gradove koje smo sagradili

na njima.

Onda zašto ne bismo jednostavno…sprečili sve to?

Pa, komplikovano je.

Javne debate o zaustavljanju brzih klimatskih promena se često fokusiraju na par ključnih odlika,

kao što su fabrike uglja, automobili ili kravlji podrizi.

Tako su rešenja često jednostavna - redovi solarnih ploča, biciklizam do posla,

nešto nešto održivi razvoj.

I velika tema govora je lična odgovornost.

Kako bi TI trebalo da promeniš svoj stil života da bi sprečio brze klimatske promene, što ćemo otkriti

zajedno u narednih par minuta.

Ovo je jedan od onih videa koje želimo da vas podstaknemo da pogledate do kraja, jer

da bismo diskutovali realna rešenja, prvo moramo da razumemo

problem.

Potpunija slika

Moderno industrijsko društvo koje smo stvorili u poslednjih 150 godina neizbežno uništava

našu planetu.

Gotovo sve što radimo da bismo olakšali naše živote i učinili ih bezbednijim i udobnijim

pogoršava stvari za biosferu.

Hrana koju jedemo, ulice po kojima hodamo, odeća koju nosimo, uredjaji koje koristimo, načini

na koje se krećemo i prijatne temperature koje veštački stvaramo u našoj okolini.

Dok većina ljudi zna o ozbiljnim uticajima energetike, govedine, automobila i aviona; o mnogim

velikim zagadjivačima se skoro nikada ne govori.

Emisije koje emituju deponije su značajne koliko i emisije svih

mlaznjaka na nebu.

Više ugljen-dioksida se oslobadja kako bi naši domovi funkcionisali nego što svi automobili oslobadjaju zajedno.

Emisije stvorene kada se pravi novi automobil jednake su onim koje bi se oslobodile pri gradjenju samo dva metra

puta.

Tako da je dobro prebaciti se na električna kola, ali to neće ništa rešiti ako nastavimo da gradimo

puteve na isti način.

Prepravljanje jednog dela industrijskog sistema nije dovoljno.

Za svaki od mnogo različitih delova je potrebno naći rešenje i mnoga nisu

direktna.

Ali čak i kada znamo šta nam je činiti, to što rešenje postoji ne znači da smo u mogućnosti

ili da želimo da ga primenimo.

Postoji mnogo sivih zona u borbi protiv brzih klimatskih promena, a najistaknutija je

podela izmedju bogatih i siromašnih.

Emisije naspram siromaštva

Postoji jasna veza izmedju bogatstva nacije i njenih karbonskih emisija.

Drugim rečima, bogatiji ljudi imaju tendenciju da proizvode više emisija.

Znači, ključ za rešavanje klimatskih problema je da najbogatiji ljudi jednostavno umanje

ekstravagantnost svojih života, zar ne?

Dok bi to pomoglo, ne bi učinilo da problem nestane.

Razlog je to što 63% svetskih emisija potiče iz nacija sa niskim do srednjim prihodima.

Zemalja gde većina ljudi ne živi ekstravagantno, već u najgorem slučaju pokušava da

izbegne siromaštvu, a u najboljem da živi komotno.

Nesrećna stvarnost je da, trenutno, izbeći siromaštvu i postati gradjanin srednjeg staleža

znači stvarati nezaobilazne emisije.

Tako da pitati države u razvoju da umanje svoje emisije samo izgleda kao pokušaj da ih zadržimo dole.

Veoma je teško reći da regija treba da zaštiti svoje prašume i troši novac

na solarne panele umesto što loži, kada ne može da zadovolji osnovne potrebe značajnog

dela svoje populacije.

Znači, smanjenje emisija nije popularan zahtev, pogotovo ako su se zemlje koje prave ove zahteve

obogatile oštećujući okolinu u prošlosti.

Za milijarde ljudi, više emisija predstavlja dobru stvar za njih na ličnom nivou.

Kada zaboravimo na ovo, imamo tendencije da ponudimo rešenja koja ne rade.

Uzmimo beton kao primer.

8% emisija ugljen-dioksida oslobodi industrija betona.

Ok, kul, prekinimo da koristimo beton, zar ne?

Ali trenutno, beton je takodje jeftin i lak način za rastuće populacije u državama

u razvoju da naprave priuštive kuće.

Postoji mnogo primera kao što je taj.

Čak ni bogate zemlje nisu imune na neslaganja oko rešenja za brze klimatske promene.

Zabrana uglja, gasa i ulja u energetici je usporena zbog burnih diskusija o tome

šta bi ih zamenilo.

Gradjani mogu da budu oštro protiv nuklearne energije, ali takodje odbijaju primenu solarne energije i

infrastrukture vetra u njihovim dvorištima.

U suštini svi ovi problemi mogu da se reše, ali postoje stvari za koje

trenutno nemamo rešenje.

Najproblematičnija je hrana.

Emituj ili Umri

Mi ćemo uskoro morati da hranimo 10 milijardi ljudi i ne znamo kako to da uradimo, a da

ne emitujemo gasove staklene bašte.

Zbog savremenog načina proizvodnje hrane koji zahteva hemijska djubriva,

nemoguće je da imamo hranu bez emisija.

Samo pirinač emituje toliko metana svake godine, da je praktično jednak emisijama

svog vazdušnog saobraćaja na svetu.

Najgore je to što hrana koju najviše volimo najviše i emituje.

57% emisija od hrane potiče iz životinjskih proizvoda, iako oni čine samo 18%

svetskih kalorija i 37% proteina.

Kako ljudi širom sveta postaju bogatiji, žele više mesa.

Tradicionalne ishrane u većini kultura su uglavnom bile zasnovane na biljkama i malo mesa sa strane.

Ali sa usponom produkcije industrijskog mesa i fabričkom poljuprivredom, meso je postalo

osnovna hrana; uobičajeno zadovoljstvo u razvijenim zemljama i simbol statusa i bogatstva

u zemljama u razvoju.

Danas se oko 40% svetske naseljive zemlje koristi za produkciju mesa u jednom

ili drugom obliku, to je veličina Severne i Južne Amerike zajedno.

Ovo je zemlja na kojoj bismo mogli da pustimo domaće ekosisteme da se obnove, kao šume

u Amazonu, i troše ugljenik iz atmosfere, ali umesto toga većina nje se koristi

za prehranu stoke.

Dostupna rešenja unikatno mogu da učine sve na političkom spektrumu,

bili bogati ili siromačni, nesrećnim.

Meso kao tema je veoma emotivna, i postoji mnogo šta-ako argumenata okolo;

na primer, porediti ga sa najvećim izvorima emisija.

Na kraju, veoma je jednostavno: samo to što jedemo manje mesa neće zaustaviti klimatske promene, ali

mi takodje ne možemo da zaustavimo klimatske promene ako ne jedemo manje mesa.

Isto važi za druge stvari koje su manje ključne za preživljavanje, ali koje je ,iskreno, 104 00:06:50000 –> 00:06:53,000 nerealistično ukloniti.

Kao na primer vazdušni prevoz, prekookeanska pošta, rudarstvo i produkcija uredjaja koji puštaju

youtube videe.

Šta to znači?

Da li moramo da se odreknemo našeg načina života i zar siromašni to nikada ne mogu postići?

Zar neka tehnologija ne može da nas spasi pa da mi možemo da nastavimo da vozimo naša velika kola i

jedemo meso svaki dan?

Rešenja naspram troškova

U principu, ova tehnologija već postoji: Direktno hvatanje CO2 iz vazduha sakuplja ugljen-dioksid

iz vazduha da bi mogao da se čuva pod zemljom ili da se pretvori u proizvode.

Zašto ga onda ne koristimo u svakoj industriji, svuda?

Zato što sa tehnologijom koju sada imamo, to bi koštalo oko 10 triliona dolara

godišnje, ili polovinu bruto domaćeg proizvoda SAD-a.

Ovaj novac mora da dodje odnekud, i trenutno ga niko ne nudi.

Samo bacanje ovih troškova na velike zagadjivače kao što su železare i termoelektrane na ugalj

udvostručilo bi cene njihovih proizvoda, tako da bi industrije koje rade sa niskim

profitnim maržama bankrotirale.

Naterati vladu da plati za to zvuči logično, ali mnogo državnih resursa se zapravo

troši na suprotno, kao subvencionisanje ulja i gasa.

Što izgleda kontra-intuitivno, ali ima jasan podsticaj.

Veštački održavajući niske cene goriva, prevoz i svakodnevna roba su takodje veštački održani

jeftinim.

To ima ogroman društveni uticaj na milijarde ljudi širom sveta.

To stvara političke lobije i podsticaje koji ovekovečavaju ovaj ciklus zbog kog

je teško lišiti se proizvodnje fosilnih goriva.

U medjuvremenu, skupa rešenja za daleki, budući problem kao što je hvatanje ugljenika izgledaju

odloživo, jer, tehnički, niko nema koristi od toga trenutno.

Neki tvrde da je odaljavanje od kapitalizma jedino rešenje za ovaj nered, drugi

insistiraju da market treba da bude još slobodniji, bez bilo kakvih intervencija poput subvencije

i neki predlažu da nam je potrebno nešto što se zove “odrast” i da trebamo da se smirimo

kao vrsta uopšte.

Ali istina je da barem do sad, ni jedan politički sistem ne radi impresivan posao u tome da postane

zaista održiv i ni jedan to nije uradio u prošlosti.

Mi nemamo vremena da shvatimo ovo i mnogo eksperimentišemo.

Moramo da primenimo rešenja sad.

Ne samo da zaustavimo oslobadjanje svih mogućih gasova staklene bašte, već i da počnemo da umanjujemo

količine CO2 u vazduhu.

Suviše je kasno da samo promenimo naše ponašanje, moramo da aktivno ispravimo naše stare greške.

Svakom protraćenom godinom ekstremnije promene će postati nezaobilaznije.

Okej.

Udahnimo duboko.

Ubrzane klimatske promene i svet u kome živimo su komplikovani.

Ovde TI, dragi gledaoče, ponovo stupaš na scenu.

Možeš li TI molim te da popraviš klimu?

Narativ našeg vremena je da smo svi odgovorni za ubrzane klimatske promene.

Da svako mora da uradi svoj deo.

Zašto ne kupiš nov električni auto?

Zašto ne zameniš svoj šporet na plin sa električnim?

Šta kažeš na to da kupiš prozore sa duplim staklima, prekineš da jedeš meso i kreneš da gasiš svetla?

Prebacivanje odgovornosti sa najvećih proizvodjača ugljenika na običnu osobu, tebe, je mnogo

lakše nego rešavanje problema.

Tu je i ekstra bonus ako rešavanje klimatskih promena takodje prodaje novi proizvod.

Ako nemaš novac ili vreme za ove stvari, trebalo bi da se osećaš loše.

To je efektivna poruka, zato što je istinita.

Najbrži način da uklonimo CO2 emisije bi bio da sve bogate populacije na Zemlji drastično

promene svoje načine života i da ljudi na usponu nikada ne pokušaju da dostignu vrh.

Da favorizujemo klimu pre nego udobnost i bogatstvo.

Ako možeš da gledaš ovaj video, to uključuje i tebe.

Ali upravo smo svedočili globalnom eksperimentu o ostajanju kući, nekorišćenju prevoza i

manjoj konzumaciji tokom pandemije korona virusa.

I sve što je to uradilo je smanjenje CO2 emisija za 7% za 2020.

‘Pitati obične ljude da reše klimatske promene’ propada kada pogledamo dimenzije

problema.

Lični doprinosi ka smanjenju emisija gasova staklene bašte su dobri, ali su mali u poredjenju

sa sistematskom stvarnošću globalnih emisija.

Koncept tvog ličnog karbonskog traga je postao popularan zahvaljujući proizvodjaču ulja BP u

reklamnoj kampanji iz 2005.

Verovatno jedne od najefektivnijih i najzlokobnijih propagandi koja nam i dalje ozbiljno

skreće pažnju sa stvarnosti situacije.

Ako eleminišeš 100% svojih emisija celog života, uštedeo bi količinu emisija jednaku jednoj

sekundi emisija globalnog energetskog sektora.

Čak i najmotivisanija osoba ne može da napravi sićušno udubljenje.

Kada zajedno sagledamo opasnosti klimatskih promena, količine emisija i

nedostatak jednoglasnosti o tome kako da ih rešimo, izazov se čini nepremostivim.

To može da dovede do umora od odluke i moralnog licenciranja, kada se više ne osećaš loše zato što se

ponašaš na kontraproduktivan način.

Mi smo dugo imali probleme sa tim, pa nam je zato trebalo ovoliko vemena da napravimo ovaj video.

Znači.

Šta zaista možeš da uradiš?

Postoji mnogo različitih vidjenja i ona su strastveno diskutovana.

Mi ne znamo ko je u pravu, pa možemo da vam ponudimo samo Kurzgesagt-ovu perspektivu i mišljenje.

Deo sa mišljenjem: Šta STVARNO možeš da uradiš?

Trebamo da na drugačiji način mislimo i pričamo o ubrzanim klimatskim promenama.

Sveobuhvatni, sistematični pristup; ništa manje nego promena temelja naših

savremenih industrijskih društava.

Kao što smo raspravljali frustrirajuće dugo, lična odgovornost je preistaknuta.

Za ovoliko velike sistematske promene u tehnologiji, politici i ekonomiji, moramo

da utičemo na ljude na položajima.

Političari moraju da znaju i zaista osete da ljudi mare i brinu, da njihov uspeh

zavisi od toga kako se suočavaju sa ubrzanim klimatskim promenama.

Kada su vlade i lokalni političari nevoljni da promene zakone koji utiču na njihove

najveće poreske obaveznike ili kampanjske donore, moramo da ih izglasamo napolje i da glasamo

za ljude koje poštuju nauku.

Moramo da ih držimo odgovorne za primenu najefektivnijih strategija za klimatske promene.

Ne da traćimo vreme na stvari kao što je zabrana plastičnih slamčica, već da pomeramo velike poluge:

199 00:13:03,000 –> 00:13:09,000 Hranu, transport i energiju, a da ne zaboravimo manje poput cementa ili

gradjevine.

Kada se industrije bore protiv promena, zbog straha od gubitaka ili iz poštenih napora

da zaštite svoje, potrebno nam je da političari promene zakone, podstaknu raspodelu

postojećih tehnologija i da masivno investiraju u inovaciju u oblastima za koje još uvek

nemamo dobra rešenja.

Nema razloga da se industrijski interesi za profit ne uklapaju sa potrebom da

umanjimo emisije ugljen-dioksida koliko god možemo.

Ako i dalje ne saradjuju, stroge kazne i regulacije trebaju da ih nateraju na saradnju

ili bankrotiraju.

I dalje je nerealistično da promena takve veličine može da bude prisiljena na svetsku ekonomiju

dovoljno brzo, zato što mnogim niskougljenim tehnologijama i dalje treba puno vremena i istraživanja-što

znači da su skupe.

Ali više kompanija će da pravi efikasnije sisteme za filtriranje ugljenika, ukusne mesne alternative,

bolje baterije, alternative za cement i drugo, ako postoji jasna i rastuća potražnja.

Ako ste dovoljno imućni, možete da odradite svoj deo tako što ćete investirati u ove stvari

sada dok su još skupe.

To su mehanizmi koji će sniziti cene kasnije.

Ovo je šta možete da uradite:

Glasajte na izborima, glasajte svojim novčanikom.

Postoji previše sukoba interesa i komplikovanih sivih zona.

Na kraju krajeva, ako zaista dobijemo sistemske promene koje su nam potrebne, svako će biti nezadovoljan

zbog nekog njihovog aspekta.

Samo ako svi prihvatimo da će neka rešenja imati negativan uticaj na nas, možemo da

imamo iskren razgovor i napredujemo.

Svi će biti pomalo nezadovoljni.

I to je u redu.

Ovo je najbolje što možete da uradite.

Možete da se pomirite sa stvarnošću situacije i promovišete vaše prioritete kroz vaše ponašanje

i vaša dela.

I dok to radite, možete da jedete manje mesa, letite avionom manje i kupite električni auto.

Ne zato što trebate da osećate krivicu ako to ne radite ili zato što naivno mislite da

sami možete da zaustavite klimatske promene- već da uradite vaš malecni delić za sistematsku

promenu koja nam je potrebna.

Ovaj video je podržan od strane ‘Gates Notes’, ličnog bloga Bila Gejtsa na kom piše

o svetskom zdravlju, klimatskim promenama i drugom.

Pogledajte ga na gatesnotes.com da saznate još o načinima na kojima svet može da radi zajedno da dostigne

nula emisija gasova staklene bašte, ili iskoristite link u opisu.

I u duhu transparentnosti, ako želite da saznate još o tome kako koristimo sponzorstva

kao što je ovo, takodje imamo članak u kome to opisujemo.