Видео

Транскрипт

Планета Земља је дом сваког облика живота

који нам је познат у свемиру.

Старост Земље је око 1/3 старости свемира

и, признајте,

дивно је место.

Благо згњечена лопта са језгром од тешких метала,

и лакшом кором на површини,

обмотана танким омотачем слатког ваздуха,

са пространим океанима,

плодним равницама,

величанственим планинама,

слатководним рекама, потоцима, језерима и изданима,

кружећи око звезде која нас греје,

и даје нам енергију.

Али како је настао наш дом,

и од чега је сачињен?

Пре 4.6 милијарди година,

Земља је настала од остатака мртвих звезда,

који су се сакупили у огромни, прљави облак гаса.

Облак гаса је постао гушћи у центру,

и формирао је акрециони диск (акреција - сакупљање)

мање честице су почеле да се сударају,

правећи веће и веће предмете,

док нису формирале тела која називамо “Планетама”.

Овај процес је трајао од 10 до 20 милиона година,

и и даље није добро проучен.

Отприлике у ово време, када је сунчев систем био млад и хаотичан,

огромно небеско тело, отприлике величине Марса,

сударио се са нашим домом.

Овај судар је био силовит,

и да је то тело било масивније,

могло је да уништи Земљу.

Материјал са Земље је одбачен у орбиту,

и формирао је Месец,

који је највећи сателит у односу на своју планету у Сунчевом систему.

У то време, на Земљи је било паклено вруће,

непрекидно је ударана астероидима,

са морима лаве,

и отровном атмосфером.

Али нешто ће се променити драстично.

Земља се охладила.

Вода из унутрашњости Земље

доколебала се до површине и падала у виду кише,

и испаравала у виду облака.

Милиони астероида су доносили све више воде на нашу планету.

Сва вода на Земљи има ову запремину у односу на Земљу.

Данас,

површину Земље чини 71% воде,

и 29% копна.

97.5% је слана вода,

док је само 2.5% слатка.

69% слатке воде је у залеђеном или снежном стању,

30% су изданске воде,

и само 1% чини остатак изданских вода.

Али и овај мали део је већином замрзнут.

Само сићушан део наших вода се налази у језерима и рекама.

и још ситнији део је везан у живим бићима.

Дакле, Земља се постепено хладила,

и на површини се формирала танка кора.

Али унутар Земље, отопљене стене настављају да се крећу,

померајући кору одоздо, и цепајући је.

Овај процес се назива “тектоника плоча”,

и одвија се и сада.

Направићемо нови клип о томе у будућности.

За сада,

запамтите да је Земљина кора сачињена од

огромних одвојених плоча која се померају.

Када се сучељавају, дробе се, и стварају моћне планине.

ИЛИ:

жустро пониру дубље у Земљу,

стварајући дубоке ровове.

На тај начин је настало највише место на свету - Маунт Еверест,

и најдубље: Маријанин ров.

Из наше перспективе,

Земљине планине и ровови су моћни,

али ако направимо попречни пресек Земље,

увиђамо колико су уствари ситни.

Део на ком стојимо је кора,

дебљине око 50 километара,

али варира између 5 и 70 километара

Успут,

најдубља рупа икада избушена од стране човека

је дубока око 12 262 метра.

Испод коре се налази омотач.

Он је стеновито - силикатна љуска,

дебљине до 2 900 километара.

Омотач се састоји из спољашњег и унутрашњег омотача.

Спољашњи омотач је такође подељен.

Спољашњи део је вискозан, и држи кору,

која се зове “Литосфера”

Испод ње је “Астеносфера”,

која се састоји из мање покретног, чвршћег материјала.

Унутрашња кора задире дубоко у спољашње језгро Земље.

Земљино спољашње језгро је течни слој гвожђа и никла,

дебљине око 2 266 километара.

Температуре се крећу од 4000 °C (7232 °F)

до 5700 °C (10 292 °F)

И у центру је унутрашње језгро.

Углавном је у чврстом стању,

лопта сачињена од легуре гвожђа и никла

пречника око 1200 километара.

70% величине Месеца,

и приближно исте температуре као на површини Сунца.

Полако расте

брзином од око 1 мм/годишње.

Да резимирамо,

овај танак слој кристализованог топљеног материјала бившег отопљеног омотача,

је место на ком живимо.

Затим, ту је и Земљино магнетно поље.

То је невидљива појава

која одбија честице високе енергије које долазе са Сунца и других извора,

тиме стварајући стабилно окружење

са доста мање радијације на површину Земље.

Али зашто постоји?

Уствари, и не знамо превише о томе.

Знамо да је у вези са Земљиним језгром.

Унутар ове металне сфере,

велике електричне струје теку у компликованим путањама.

Они узрокују магнетско поље,

које се стабилизује у складу са законима електродинамике.

Овај целокупан систем се назива “Динамо”

Али не допустите нам да вас заварамо да смо све схватили.

Кад смо већ код чињеница које одузимају дах,

шта је са ваздухом који нас окружује?

По запремини,

суви ваздух се састоји углавном од азота,

кисеоника,

аргона,

угљеника,

нестабилном количином водене паре,

и малом количином осталих гасова.

Људи веома зависе од најнижег слоја атмосфере:

Тропосфере - у ком се мењају временске прилике.

Просечне дебљине је око 12 километара

Изнад тога је Стратосфера,

у ком нас озонски слој штити

од најагресивнијег Сунчевог зрачења.

Изнад је Мезосфера - најхладније место на Земљи,

просечне температуре од око - 85 °C ( - 121 °F).

На око 80 километара почиње Термосфера.

Прелазак у свемир је неприметан, без јасних граница.

Али људи су одлучили да свемир почиње овде.

На око 100 километара, Земља престаје, и свемир почиње,

иако се атмосфера пружа мало даље.

У овом делу наилазимо на Јоносферу,

поларну светлост,

и Интернационалну свемирску станицу

највиши слој је Егзосфера,

која се пружа до 10 000 километара висине.

Стапа се течно у свемир,

у ком не постоји атмосфера.

Атоми и молекули у овом делу су тако развдојени,

да могу да путују стотинама километара

без међусобног сударања.

ОК.

Људи, у свом тренутном стању,

постоје око 200 000 година.

то је 0.004% Земљиног постојања.

Уопште није дуго.

Ево нас сада,

живимо у танком, влажном слоју на малој, мокрој стени.

Ту стену зовемо: Земља.

Она је производ деловања свемира,

и резултат је константног процеса стварања и уништавања,

која се одвија у целом свемиру, све време,

припомогнута случајношћу,

законима свемира и насумичним догађајима,

стварно смо срећници.

Превод - Вовк

Subtitles by the Amara.org community