Видео

Транскрипт

Verovatno ima oko 10.000 zvezda za svako zrno peska na Zemlji u vidljivom svemiru.

Znamo da možda ima trilion planeta.

Pa gde su svi vanzemaljci?

To je Fermi paradoks.

Ako želiš da znaš više o tome, pogledaj prvi deo.

Ovde gledamo moguća rešenja za Fermi paradoks.

Dakle, hoćemo li biti uništeni ili nas čeka veličanstvena budućnost?

Putovanje kroz svemir je teško. Iako je moguće, neverovatan je izazov putovati do drugih zvezda.

Ogromna količina materijala mora se montirati i izbaciti u orbitu.

Putovanje od, možda, hiljadama godina bi morala da preživi populacija dovoljno velika da počne od nule.

I planete možda ne bi bile tako gostoljubive kao što deluju iz daljine.

Već je ekstremno teško napraviti svemirski brod koji bi preživeo put.

I možda bi bilo nemoguće privući međuzvezdanu invaziju

Takođe, uzimajući u obzir vreme, univerzum je veoma star

Na Zemlji postoji život već 3.6 miliona godina

Inteligentan ljudski život oko 250. 000 godina

Ali tek oko jedan vek imamo tehnologiju koja može da komunicira preko velikih daljina

Možda postoje velike vanzemaljske imperije koje se prostiru preko hiljade sistema i postoje milionima godina

i možda smo ih promašili

Možda bi naišli na ogromne ruine u dalekim svetovima

99% od svih vrsta na Zemlji je izumrlo

Lako je zaključiti da će to biti i naša sudbina pre ili kasnije

Inteligentni život se možda razvio, raširio na nekoliko sistema i izumro, i tako u krug

Ali galaktičke civilizacije se možda nikad ne upoznaju.

Dakle možda je jedinstveno iskustvo za život u univerzumu da gleda u zvezde i pita se:“Gde su svi?”

Ali nema razloga da pretpostavljamo da su vanzemaljci kao mi

ili da se naša logika odnosi i na njih

Može da bude da je naše značenje komunikacije ekstremno primitivno i zastarelo

Zamislite da sedite kući sa morzeovim predajnikom, šaljete poruke, ali niko na njih ne odgovara

i osećali biste se veoma usamljeno, možda nas još uvek ne mogu detektovati inteligentne vrste

i tako ćemo ostati, dok ne naučimo pravilno da komuniciramo

I čak i ako sretnemo vanzemaljce možda ćemo biti previše različiti da bi komunicirali na razumljiv način

Zamislite najinteligentniju vevericu

bez obzira koliko se jako trudili, ne biste joj mogli objasniti društvo

Posle svega, iz veveričje perspektive, drvo je sve što je sofisticiranoj inteligenciji kao njenoj neophodno za opstanak

Zato je ljudsko sečenje drveća ludilo, ali mi ne uništavamo šume jer mrzimo veverice

Mi samo želimo resurse

Želje i potrebe veverice za opstanak nije naša briga

Tip 3 civilizacija, u potrebi za resursima, može prema nama da se odnosi slično

Mogu isušiti okeane kako bi lakše sakupili šta god im treba

Jedan od vanzemaljaca bi mogao pomisliti:" Oh, mali majmuni. Oni su izgradili zaista slatke betonske strukture, ali dobro sada će umreti".

pre nego što aktiviraju vorp brzinu

Ali ako postoji tamo civlizacija koja bi želela eliminisati druge vrste

najverovatnije bi bile motivisane zbog kulture, a ne zbog ekonomije

U svakom slučaju efektivnije bi bilo automatizovati proces konstruisanjem savršenog oružja

samoreprodukujuće svemirske sonde napravljene od nano mašina

One rade na molekuralnom nivou neverovatno brzo i smrtonosno

uz moć da napadne i rasklopi bilo šta u trenutku

Samo im trebaš dati četiri instrukcije.

Prva: nađi planetu sa životom

Drugo: rastavi sve na toj planeti na komponente

Tri: iskoristi resurse da napraviš novu svemirsku sondu

Četiri: ponovi

Mašina sudnjeg dana kao ova mogla bi sterilisati galaksiju za nekoliko miliona godina

Ali zašto bi leteo svetlosnim godinama da skupljaš resurse ili činiš genocid?

Brzina svetlosti zapravo…nije baš brza.

Ako bi neko mogao putovati brzinom svetlosti, još uvek bi mu trebalo 100 000 godina da pređe mlečni put

a verovatno bi putovao značajno sporije

Moglo bi biti lepših stvari nego uništavati civilizacije i graditi imperije

Zanimljiv koncept je Matrioška mozak

Mega struktura koja okružuje zvezdu

kompjuter takve računarske moći da bi mogao aplodovati svest cele vrste i egzistirati u simuliranom univerzumu

Potencijalno, mogli bi iskusiti večnost čiste ekstaze, a da se nikad ne rodimo ili budemo tužni, savršen život

Ako bi bila sagrađena oko crvenog patuljka, ovaj kompjuter bi mogao trajati do deset triliona godina.

Ko bi želeo osvojiti galaksiju ili kontaktirati druge oblike života, ako bi ovo bila opcija?

Sva ova rešenja Fermi paradoksa imaju jedan problem.

Mi ne znamo gde su granice tehnologije

Mogli bismo bili blizu njih ili ni blizu

a supertehnologija nas čeka

davajući nam besmrtnost, prebacujući nas u druge galaksije, uzdizati nas na nivo bogova

Jedina stvar koju treba da znamo je da mi zapravo ne znamo ništa

Ljudi su proveli više od 90% vremena svog postojanja kao lovci-sakupljači

500 godina ranije mislili smo da smo centar univerzuma

200 godina ranije smo prestali koristiti ljudski rad kao glavni izvor energije

30 godina ranije imali smo apoklaptično oružje upućeno jedni na druge zbog poličkih neslaganja

u galaktičkoj skali vremena mi smo embrioni

Došli smo daleko, ali imamo dalek put ispred sebe

Mentalitet da smo mi i dalje centar univerzuma je još uvek jak u ljudima

pa je lako napraviti arogantne pretpostavke o životu u univerzumu

Ali na kraju, postoji samo jedan način da saznamo zar ne?