Видео

Транскрипт

Tri razloga zašto treba da nastavimo sa korišćenjem nuklearne energije.

Prvi: nuklearna energija spasava živote.

2013. studija koju je sprovela NASA pronašla je da je nuklearna energija sprečila

oko 1,8 miliona smrtnih slučajeva.

Čak iako uračunamo žrtve iz Černobila i Fukušime

nuklearna energija je na zadnjem mestu po broju smrtnih slučajeva po jedinici proizvedene energije.

Dok je nuklearni otpad veoma toksičan, obično se negde skladišti,

a toksični nusproizvodi fosilnih goriva se otpuštaju direktno u vazduh

koji svaki dan udišemo.

Tako da, samo smanjenjem količine sagorenih fosilnih goriva, sprečeni su nebrojni slučajevi raka,

plućnih oboljenja i nesreća u rudnicima uglja.

Ako možemo da biramo između stavljanja puno opasnih stvari u duboku rupu

i ispumpavanja mnogo više opasnih materija u atmosferu,

prvi izbor se čini dosta logičnijim.

Nuklearna energija se ipak samo čini opasnijom.

Pojedinačne katastrofe nam se zacrtavaju u sećanje, dok su ugalj i nafta tihe ubice.

To je isto kao stopa smrtnosti letenja u odnosu na vožnju automobila.

U najboljem slučaju, bilo bi potrebno bar 40 godina da se pređe

na 100% obnovljive izvore energije.

Znači, dok god budemo koristili fosilna goriva, nuklearna energija će spasiti

mnogo više života nego što će uništiti.

Drugi razlog: nuklearna energija smanjuje emisiju CO2.

Nuklearna energija je verovatno mnogo manje štetna za životnu sredinu

po pitanju uticaja na klimatske promene nego što su to fosilna goriva.

Od 1976. ispumpavanje od oko 64 gigatone gasova staklene bašte

je sprečeno zahvaljujući nuklearnoj energiji.

I do sredine 21. veka, u to bi se sračunalo dodatnih 80 do 240 gigatona.

Energetska potrošnja čovečanstva stalno raste.

Po procenama vlade SAD-a, samo Kina će dodavati dodatnih

600 MW energije dobijene iz uglja na svakih 10 dana, sledećih 10 godina.

Kina već sagoreva 4 milijarde tona uglja svake godine.

Ugalj je jeftin, relativno rasprostranjen i lako dostupan.

Tako da nije verovatno da će ljudi u skorije vreme prestati da ga koriste.

Nuklearna energija je možda jedini način da se smanje posledice klimatskih promena

i da se spreči katastrofalno globalno zagrevanje prouzrokovano čovekovim delovanjem.

U poređenju sa drugim stvarima koje radimo, nuklearna energija je relativno čista.

Tako da, iako je dobra ideja prestati sa nuklearnom energijom dugoročno,

ona može biti dobro rešenje za sledećih 100 godina,

u poređenju sa alternativama.

Treći razlog: nove tehnologije.

Možda će tehnologija rešiti problem nuklearnog otpada i opasnih elektrana.

Nuklearni reaktori koje smo do sada koristili su većinom zastarela tehnologija,

zato što su nuklearne inovacije prestale 70-ih.

Postoje obrasci, kao što je torijumov reaktor,

koji bi u potpunosti mogli da reše problem.

Torijum je obilan, vrlo teško primenljiv za nuklearno naoružanje

i dva reda veličine manje rasipan od savremenih nuklearnih reaktora.

Otpadne materije bi mogle biti opasne samo nekoliko stotina godina,

u poređenju sa nekoliko hiljada godina.

Po procenama, jedna tona torijuma bi mogla da proizvede istu količinu energije

kao 200 tona uranijuma ili 3,5 miliona tona uglja.

Iako ne znamo sa sigurnošću da li će alternativna nuklearna tehnologija

držati svoje obećanje, zar ne treba bar da pokušamo bolje da je istražimo

pre nego što se odreknemo mogućnosti da rešimo mnoge aktuelne probleme čovečanstva?

Možda to nije lak izazov, ali to nas nije ranije sprečavalo.

Pa, da li treba da koristimo nuklearnu energiju?

Postoje rizici u svakom čovekovom nastojanju,

i moramo da donesemo informisane odluke, a ne da se oslanjamo na predosećaj.

Ako hoćete da čujete drugu stranu debate, ili

ili kratak uvod u nuklearnu energiju, kliknite ovde.