Видео

Транскрипт

Nikad pre u istoriji nije bilo toliko ljudi na Zemlji kao sada.

Broj stanovnika je skočio sa jedne milijarde 1800. godine

na 2,3 milijarde 1940, pa na 3,7 milijardi 1970.

i na 7,4 milijarde 2016.

Pošto se broj stanovnika učetverostručio u poslednjem veku,

šta možemo očekivati u sledećem veku?

I šta rast broja stanovnika znači za našu budućnost?

Da li će biti masovnih migracija,

pretrpanih sirotinjskih četvrti u megagradovima veličine kontinenta,

bolesti i zagađenja, haosa i nasilja zbog energije, vode i hrane

i ljudi usredsređenih samo na same sebe?

Da li će rast broja stanovnika uništiti naš način života

ili je ovo predskazanje samo neosnovana panika?

Šezdesetih godina, rast broja stanovnika dostigao je neviđene razmere,

koje su dovele do apokaliptičnih predskazanja.

Siromašni će se razmnožiti do u nedogled i preplaviti razvijeni svet.

Legenda o prenaseljenosti je rođena.

Međutim, ispostavlja se da visoka stopa nataliteta i populaciona eksplozija

nisu trajne osobine nekih kultura ili država,

već deo procesa u 4 koraka kroz koji prolazi ceo svet -

demografske tranzicije.

Većina razvijenih zemalja je već prošla kroz tranziciju,

dok druge zemlje to rade upravo sada.

Vratimo se u 18. vek, kada je ceo svet, uključujući Evropu,

bio u prvoj fazi demografske tranzicije.

Po današnjim standardima, Evropa je bila gora od zemlje u razvoju,

zbog loših sanitetskih mera, loše ishrane i lošeg lečenja.

Mnogo ljudi se rađalo, ali ih je mnogo i umiralo, tako da stanovništvo jedva da je raslo.

Žene su imale između 4 i 6 dece, ali samo dvoje je doživljavalo zrelu dob.

Onda se u Ujedinjenom Kraljevstvu desila industrijska revolucija

i donela najveće promene u životnim uslovima ljudi još od poljoprivredne revolucije.

Ljudi su od seljaka postajali radnici.

Roba se masovno proizvodila i postala dostupna mnogima.

Nauke su procvetale, kao i prevoz, komunikacija i lečenje.

Uloga žena u društvu se promenila i stvorila uslove za njihovu emancipaciju.

Polako je ovaj privredni napredak ne samo stvorio srednji stalež,

već i podigao životni standard i nivo zdravstvene zaštite siromašnog stanovništva.

Počela je druga faza tranzicije.

Bolje zalihe hrane, higijena i lečenje su zaustavili masovno umiranje ljudi,

posebno ono u veoma mladoj dobi.

Rezultat je bio populaciona eksplozija,

koja je udvostručila broj stanovnika Ujedinjenog Kraljevstva između 1750. i 1850.

Glavni razlog zbog kojeg su porodice imale mnogo dece je bio taj što je samo mali broj njih ostajao živ.

Sada se to promenilo, tako da je krenula treća faza tranzicije -

rađalo se manje dece i rast stanovništva je usporen.

Na kraju je stvorena ravnoteža - manje ljudi je umiralo i manje dece se rađalo,

pa su stope nataliteta i mortaliteta postale stabilne.

Britanija je dostigla četvrtu fazu demografske tranzicije.

Ovo se nije desilo samo u Ujedinjenom Kraljevstvu. Sve više zemalja je prolazilo kroz 4 faze.

Prva - mnogo rađanja i mnogo umiranja zbog loših životnih uslova,

druga - bolji životni uslovi koji dovode do manjeg umiranja i populacione eksplozije,

treća - manje umiranja dovodi do manjeg rađanja i rast stanovništva prestaje.

Ali, ako je stopa nataliteta tako pala, zašto broj stanovnika još uvek raste tako brzo?

Pa, deca rođena za vreme populacione eksplozije sedamdesetih i osamdesetih sada imaju svoju decu,

što dovodi do primetnog skoka u ukupnom broju stanovnika.

Međutim, oni u proseku imaju daleko manje dece od svojih roditelja.

Danas je prosek 2,5, a pre 40 godina je bio 5.

Dakle, kako ova generacija stari i natalitet opada, stopa rasta stanovništva će nastaviti da usporava.

Ovo važi za svaku zemlju.

Iako mnogi ljudi na Zapadu ne uviđaju napredak u drugim delovima sveta,

većina zemalja je stigla do četvrte faze.

Pogledajte Bangladeš.

Godine 1971, prosečna žena je imala 7 dece, ali bi 25% njih umrlo pre svoje pete godine.

Godine 2015, stopa mortaliteta je pala na 3,8%, a žene su u proseku imale samo 2,2 deteta.

Ovo je pravilo, ne izuzetak.

Mi nismo posebni, samo smo počeli ranije.

Razvijenim zemljama je bilo potrebno oko 80 godina da smanje natalitet sa više od 6 dece na manje od 3.

Drugi nas brzo stižu:

Malezija i Južna Afrika su to uradile za samo 34 godine,

Bangladešu je bilo potrebno samo 20, Iran je u tome uspeo za 10 godina.

Sve ove zemlje koje nas stižu nisu morale da počnu ni od čega

i, što veću podršku dobiju, brže nas stižu.

Zato su programi koji pomažu u smanjenju smrtnosti dece ili u razvijanju siromašnih zemalja tako važni.

Koji god razlog za to bio -

da li sanjate o svetu gde svi ljudi žive u slobodi i bogatstvu

ili samo želite manje izbeglica u svojoj zemlji -

jednostavno je u Vašem interesu da ljudi na drugoj strani sveta mogu da žive dobar život.

A tome se i približavamo!

Procenat ljudi koji žive u ekstremnom siromaštvu nikad nije bio niži nego što je danas.

Dakle, budućnost rasta broja stanovnika ustvari uopšte nije apokaliptično predskazanje, već obećanje:

rast broja stanovnika će se okončati.

Prognoza UN-a je da stanovništvo neće dostići 12 milijardi.

Kako raste nivo razvijenosti sveta, broj ljudi sa visokim obrazovanjem će se udesetostručiti.

Zemlje kojima je bila potrebna pomoć će pomagati u povećanju razvoja.

Više ljudi će značiti više ljudi koji mogu da utiču na napredak naše vrste.

Ovaj video predstavlja saradnju sa Maksom Rozerom i sajtom ourworldindata.org,

gde on izučava napredak čovečanstva putem istraživanja i vizualizacije podataka.

Posetite ga!

U 2016. smo uspeli da napravimo veći i bolji sadržaj nego ikad pre

zbog vaše podrške na sajtu patreon.com.

Hvala Vam mnogo i vidimo se u 12017. godini!