Видео

Транскрипт

Kada su bogovi podarili kralju Midi jednu želju, on je poželeo da se sve što on dotakne pretvori u zlato.

Mida je bio presrećan. Drveće, kamenje, zgrade, sve je bilo zlatno.

Ali je uskoro užasnut saznao da se i njegova hrana takоđe pretvarala u zlato.

Kada je zagrlio ćerku kako bi ublažio bol, prekasno je shvatio svoju grešku.

Najbogatiji čovek na svetu je bio gladan, slomljenog srca i sam.

Ljudskom rodu se slična želja ostvarila kada smo naučili kako da smedju, lepljivu, smrdljivu sluz pretvorimo u magiju - plastiku.

Jeftina, sterilna i prikladna, promenila je naše živote.

Ali ovo čudo od tehnologije se malčice otelo kontroli.

Plastika je prezasitila naše okruženje.

Počela je da napada životinje kojima se hranimo i sada je našla put kako da dospe u naša tela.

[Zarazna uvodna muzika]

Šta je plastika?

Kroz većinu naše istorije, ljudi su koristili stvari koje nadju u prirodi kako bismo pravili napravili ono što nam je potrebno.

Ali izum plastike pre otprilike 100 godina nam je u potpunosti promenio svet.

Plastika se pravi od polimera - dugačkih, neprekidnih lanaca molekulskih grupa.

U prirodi, polimeri postoje svuda: zidovi ćelija, svila, dlaka, oklop insekata, DNK.

Ali je takodje moguće da se veštački naprave.

Postupkom razgradnje sirove nafte na proste komponente i njihovom preraspodelom, možemo formirati nove sintetičke polimere.

Sintetički polimera imaju izuzetne osobine.

Oni su lagani, izdržljivi i mogu se pomoću kalupa oblikovati u gotovu svaki oblik.

Ne zahtevajući mukotrpan ljudski rad, plastika može lako da se masovno proizvodi

i njene sirovine su pristupačne u masovnim količinama

,na neverovatno jeftin način, počela je zlatna era plastike.

Bakelit je korišćen za mehaničke delove, PVC za oblaganje elektronske opreme i kućišta,

Akril je nesalomiva alternativa staklu, a najlon za skladištenje i ratnu opremu.

U današnje vreme je skoro sve barem delimično izradjeno od plastike.

Naša odeća, telefoni, kompjuteri, nameštaj, uredjaji, kuće, automobili.

Plastika je pre puno vremena prestala da se smatra za revolucionarni materijal i umesto toga je postala smeće.

Čaše za kafu, plastične vreće ili vreća kojom se oblaže banana. Ne razmišljamo puno o ovakvim stvarima.

Plastika se jednostavno stvara i nestaje.

Nažalost, to nije slučaj.

Budući da su sintetički polimeri izuzetno izdržlljivi, plastici je potrebno izmedju 500 i 1000 godina da se razgradi.

Ali nekako smo kolektivno odlučili da koristimo ovaj izuzetno čvrst materija za stvari kojima je sudjeno da budu bačene.

40% plastike se koristi za pakovanje.

U SAD, pakovanje čini 1/3 celokupnog otpada koji se gomila u toku godine.

Otkako je izumljena, proizveli smo otprilike 8,3 milijarde metričnih tona plastike.

335 miliona tona samo u 2016. godini.

Više od 6,3 milijarde metričnih tona plastike je postalo otpad od 1907.

Kada bi se nagomilala na jedno mesto, sačinila bi kocku stranica 1,9 km.

Dakle šta smo napravili sa svim tim otpadom?

9% je reciklirano, 12% spaljeno

ali

79% se i dalje mota naokolo.

Veliki deo završi u okeanu. Oko 8 miliona godišnje.

To je tolika količina plastike da će do 2050. godine pretežiti svu ribu u okeanu.

Zbog njene sveprisutnosti, morske životinje nastoje da se mrse u njoj i da je gutaju.

2015. godine već 90% morskih ptica je unelo u sebe plastiku.

Mnoge životinje umiru od gladi sa stomacima punim nesvarivog otpada. 2018. godine mrtva glavata uljarka se nasukala u Španiji.

Pojela je 32 kg plastičnih vreća, mreže i bubanj.

Dok je ovaj dogadjaj tragičan i sjajan za naslovnu stranu magazina, postoji još rasprostranjeniji,

nevidljivi vid plastike.

Mikroplastika.

Mikroplastiku čine parčad manja od 5 milimetara.

Neke od njih se koristu u kozmetici ili u pasti za zube,

ali većina nastaje kao rezultat plutajućeg otpada koji je konstantno izložen UV zračenju

i rasparčava se na sve manje deliće-

51 trilion takvih parčića pluta okeanom,

gde se još lakše mogu progutati od strane svih vrsta morskog života.

Ovo je pokrenulo mnoga pitanja od strane naučnika,

pogotovu o rizicima po zdravlje od strane hemikalija koje se dodaju plastici

Bisfenol A na primer čini plastiku transparentnom

ali takodje postoji dokaz koji ima veze sa našim hormonskim sistemom. DEHP čini plastiku fleksibilnijom,

ali može prouzrokovati rak.

Bilo bi veoma loše kada bi mikro plastika bila toksična, jer se penje uz lanac ishrane.

Zooplankton jede mikroplastiku. Sitna riba jede zooplankton.

Ostrige takodje, kao i rakovi i ribe grabljivice, a svi oni završavaju na našem tanjiru.

Mikroplastika se može naći u medu, u morskoj soli, u pivu, u vodi iz česme kao i u kućnoj prašini koja nas okružuje.

8 od 10 beba i gotovu svi odrasli ljudi

poseduju znatnu meru ftalata, običnog plastičnog aditiva, u njihovom organizmu.

93% ljudi ima Bisfenol A u njihovom urinu.

Nauka još uvek nije puno napredovala u ovom domenu i još uvek se ne može izvući nikakav zaključak.

Treba nam još dosta istraživanja kako bi panika bila opravdana.

Ali se sa sigurnošću može reći da se mnogo stvari odvilo neplanski i da smo izgubili kontrolu

nad plastikom do te mere da je postalo zastrašujuće.

Za svaki slučaj bismo jednostavno trebali zabraniti proizvodnju plastike, zar ne?

Nažalost, stvari su malo komplikovanije od toga.

Zagadjenost plastikom nije jedini izazov sa kojim se susrećemo.

Neke zamene koje bismo koristili za plastiku imaju jači ekološki uticaj na druge načine.

Na primer:

prema skorašnjim studijama danske vlade,

pravljenje plastične vreće za jedno korišćenje zahteva veoma malo energije i proizvodi toliko manje oslobadjanje ugljen-dioksida

u poredjenju sa pamučnim vrećama za višekratnu optrebu, da bismo trebali da koristimo tu vreću 7100 puta

da bismo imali manji uticaj na životnu sredinu u poredjenju sa plastičnom vrećom

Prepušteni smo komplikovanom procesu balansiranja. Sve na neki način ima uticaj

i teško je naći pravi balans.

Plastika takodje pomaže da se reše problemi za koje trenutno nemamo dobre solucije.

Na globalnom nivou, 1/3 hrane koje se proizvodi se nikada ne pojede i završava na deponijama gde proizvodi metan,

I najbolji način da se hrana sačuva od kvarenja i da se izbegne nepotreban otpad je još uvek plastična ambalaža.

Takodje je bitno primetiti odakle trenutno dolazi većina svetske zagadjenosti plastikom.

90% svog plastičnog otpada koji završi u okeanu dolazi iz samo 10 reka u Aziji i Africi.

Samo reka Jangce u Kini izbaci 1,5 miliona tona plastike u okean svake godine.

Države kao što su Kina, Indija,

Alžir, Indonezija

su se industrijalizovale impresivnim tempom poslednjih nekoliko decenija,

menjajući živote za milijarde ljudi.

Ovaj razvoj se desio toliko brzo,

da infrastruktura za odlaganje otpada nije mogla nastojati da prikuplja i reciklira sav novopridošli otpad.

Kada bi političari iz Evrope i SAD želeli da spoznaju ovaj problem,

investicije u infrastrukturu u zemljama u razvoju su podjednako bitne

kao i borba sa zagadjenosti plastikom kod kuće sa kampanjama i redizajniranjem proizvoda kako bi se smanjila nepotrebna

proizvodnja plastike.

Zakljucak je: dokle god ne sagledamo zagadjenje plastikom iz globalne perspektive, nećemo ga rešiti.

Zagadjenje plastikom je komplikovan problem.

Našli smo magičan materijal i bilo nam je lepo sa njim,

ali moramo biti oprezni ili ćemo, kao Mida, završiti u svetu koji nismo priželjkivali.

Vaše individualne dnevne aktivnosti još uvek imaju velik uticaj. Ono što radite vredi!

Odbijte plastiku za jednokratnu upotrebu. Ubedite prijatelje i rodbinu da učini isto.

Pritisnite kompanije i političare da preduzmu neophodne korake kako bismo održali naše okeane čistim i našu hranu sigurnom.

Zajedno možemo pobediti zagadjenje plastikom!

Ovaj video je napravljen u saradnji sa UN Environment i njihovom kampanjom za čista mora.

Preveo: Marko Vuković

Ukoliko želite da preduzmete akciju protiv plastike, idite na cleanseas.org i dajte svoj doprinos.