Видео

Транскрипт

Нешто живо се непогешиво разликује од нечег што није живо - или не баш?

Физичар Ервинг Шредингер је дефинисао живот овако:

Жива бића избегавају распадање у неуређеност и равнотежу.

Шта то значи?

Замисли да је твој download folder универзум

У почетку је био уређен, али је временом постајао све хаотичнији.

Само ако уложиш енергију можеш га учинити уређенијим.

То раде жива бића.

Али шта је живот?

Свако живо биће на нашој планети је изграђено од ћелија.

У основи, ћелија је протеински робот сувише мали да би осећао или искусио било шта.

Ћелија има својства која приписујемо живим бићима:

има зид који је одваја од околине, што ствара уређеност,

регулише и одржава своје стање константним,

једе да би остала жива,

расте и развија се,

реагује на околину,

мења се - еволуира,

и размножава се.

Али све што гради ћелију је неживо.

Молекули реагују са другим молекулима у реакцијама

које утичу на друге реакције које започињу следеће реакције.

У свакој ћелији, сваке секунде милиони хемијских реакција се одигравају

као део сложеног оркестра.

Ћелија може да направи хиљаде врста протеина

неке сасвим једноставне, а неке као комплесне микро-машине.

Замислите да возите ауто 100 км/ч док непрекидно преправљате сваки део

на њима истовремено, од делова које сакупљате поред пута.

Ћелије то раде.

Али ниједан део ћелије није жив. То је нежива материја

коју покрећу природни закони.

Дакле, да ли је живот збир свих тих реакција које се одвијају?

Кад тад, свако живо биће ће умрети.

Циљ процеса живота је да то предупреди производећи нове јединке;

и под овим подразумевамо ДНК.

Живот је, на неки начин, само гомилица материје која носи генетску информацију.

Свако живо биће се мења, еволуира,

и ДНК која развије најбоље живо биће око себе - остаје у игри.

Дакле, да ли је онда ДНК живот?

Ако погледамо саму ДНК, она је заиста врло комплексан молекул,

али не може да уради ништа сама за себе.

Овде вируси чине све још компликованијим.

Они су у основи само нити РНК или ДНК у малој капсули

и неопходна им је ћелија да би било шта урадили.

Ми нисмо сигурни да ли се они убрајају у живу или неживу материју.

А опет, постоји 225 милиона м3 вируса на планети Земљи.

Изгледа да њих уопште не занима шта ми мислимо о њима.

Постоје чак и вируси који инфицирају мртве ћелије и тиме их оживе

да би им били домаћини, што додатно замагљује линију између живог и неживог.

Или митохондрије.

Оне су извор енергије најсложенијих ћелија

а претходно су биле слободне живе бактерије које су ушле у партнерство са већим ћелијама.

Још увек имају сопствену ДНК и умножавају се самостално и независно, али

више нису живе. Без ћелије - оне су нежива материја.

Оне су трампиле свој живот за опстанак своје ДНК

што значи да живо биће може да еволуира у неживу материју ако то доноси корист

њеном генетском коду.

Дакле - можда је живот информација која успева да осигура своје непрекинуто постојање.

Али шта је онда вештачка интелигенција?

Према уобичајеним дефиницијама, сасвим смо близу стварања вештачког живота

у рачунарима.

Питање је времена када ће технологија коју стварамо стићи дотле.

И то није научна фантастика,

много паметних људи активно ради на томе.

Данас се сасвим аргументовано може расправљати о томе да ли су компјутерски вируси жива бића.

Хм, ок. И шта је онда живот?

Материја, процеси, ДНК, информација?

Ово постаје врло збуњујуће.

Једно је сигурно:

Идеја да је живот несто фундаментално различито од неживе материје

зато што садржи неке не-физичке особине

или се понаша према другачијим законима него неживи објекти

је погрешна.

Пре Чарлса Дарвина, људи су повлачили линију између њих и осталих

живих бића. Нешто магично је чинило нас људе посебним.

Када смо морали да прихватимо да смо, као и сва остала жива бића, производ еволуције

променили смо линију.

Али што више сазнајемо о компјутерима и о томе како живот функционише

и што смо ближи стварању прве машине која се уклапа у нашу дефиницију живог бића,

то је више наша слика о животу пољуљана.

И то ће се десити, пре или касније.

Ево још једног питања за вас:

ако је све у универзуму начињено од исте материје

да ли то значи да је све у универзуму неживо

или да је све у универзуму живо?

Да ли је то само питање сложености?

Да ли то значи да никад не можемо умрети

зато што никад нисмо ни били живи?

Да ли су живот и смрт безначајна питања, а ми то још нисмо приметили?

Да ли је могуће да смо много више део универзума око нас него што смо то мислили?

Не гледајте у нас, ми немамо одговоре.

Само питања за размишљање за вас.

Уосталом, размишљање о оваквим питањима нам даје осећај да смо живи

и даје нам неку врсту утехе.