Видео

Транскрипт

Да ли сте икада учествовали у дебати око нуклеарне енергије

ми јесмо… и јако је иритантно и збуњујуће.

Зато хајде да се позабавимо овом темом.

Све је почело током 1940-их.

После шока и хорора рата и употребе нуклеарних бомби,

нуклеарна енергија је обећавала миротворну употребу ове нове технологије,

која би помогла свету да се подигне на ноге.

Сви су маштали о фантастичним могућностима.

Да ли ће струја бити бесплатна?

Да ли ће нуклеарна енергија помоћи у насељавању Антарктика?

Да ли ће постојати аутомобили, авиони или куће на нуклеарну енергију?

Изгледало је као да ће се све то остварити за само неколико година напорног рада.

Једно је било сигурно: будућност је атомска.

Само пар година касније, дошли смо у ситуацију “нуклеарног мамурлука”,

како се испоставило, нуклеарна енергија је била веома компликована и скупа.

Претварање идеја из физике у инжењерство је било лако на папиру, али тешко у реалности.

Такође, приватне компаније су мислиле да је нуклеарна енергија превише рискантна за улагање у њу.

Многи од њих би радије инвестирали у гасну енергију, угаљ и нафту.

Било је много оних који нису хтели да напусте обећавајућу идеју о атомском добу

и узбудљиве нове технологије, предности енормно јефтине струје, предности везане за независност од нафте и увоза гаса

и у неким случајевима тајне жеље за поседом нуклеарног оружја,

представљали су јаку мотивацију да се настави са нуклеарном технологијом

Велики напредак за нуклеарну енергију је био почетком 1970- их година

када је рат на средњем истоку изазвао невероватан пораст цене нафте на светском тржишту.

Сада је комерцијални интерес и пораст инвестиција убрзано порастао.

Више од половине свих нуклеарних електрана у свету које данас постоје су биле изграђене између 1970-те и 1985-те године.

Али коју врсту електране изградити, с обзиром да постоји много различитих типова нуклеарних електрана који постоје?

Победио је неочекивани кандидат, а то је лаки водени реактор.

Није био веома иновативан и није био превише популаран међу научницима,

али је имао неке одлучујуће предности:

био је доступан, радио је и није био превише скуп.

Дакле, како функционише лаки водени реактор?

Основни принцип рада је зачуђујуће једноставан:

вода се загрева помоћу вештачке ланчане реакције.

Нуклеарна фисија ослобађа неколико милиона пута више енергије од било које хемијске реакције.

Веома тешки елементи на граници стабилности као што је Уранијум 235 се бомбардују са неутронима.

Неутрон се апсорбује али резултат је нестабилан елемент.

Најчешће се елемент одмах подели у два лакша елемента који се брзо одвоје,

неколико слободних неутрона, и ослобађа се енергија у облику радијације.

Радијација загрева воду око елемента, док неутрони понављају процес са другим атомима,

ослобађајући још неутрона и радијације у пажљиво контролисаној ланчаној реакцији.

То је другачије од брзе, деструктивне и неконтролисане ланчане реакције код нуклеарне бомбе.

У нашем лаком воденом реактору, потребан је модератор који контролише енергију неутрона.

За то се користи обична вода, која је веома практична јер се ионако користи за покретање турбина.

Лаки водени реактор је превагнуо јер је једноставан и јефтин.

Али, он ипак није ни најсигурнији, ни најефикаснији ни техничко елегантан нуклеарни реактор.

Ова “лудница” за нуклеарном енергијом је једва трајала десет година.

1979-те године, нуклеарна електрана на острву Три Миље у Пенсилванији је једва избегла катастрофу када се њено језгро отопило.

1986-те године, катастрофа у Чернобилу је директно запретила централној Европи са радиоактивним облаком,

и у 2011-тој години, поплављена електрана Фукушима је изазвала катастрофу и покренула нове дискусије око сигурности нуклеарне енергије.

Иако су током 80-их година 218 нових нуклеарних електрана покренуте,

њихов број и удео нуклеарне енергије у светској производњи струје је стагнирао од краја осамдесетих година.

А каква је ситуација данас?

Данас, нуклеарна енергија задовољава око 10% светске потражње за енергијом.

Данас постоји око 439 нуклеарних електрана у 31 земљи,

око 70 нових реактора су у изградњи током 2015-те године, већина њих су у земљама у развоју.

Све у свему, 160 нових реактора су у плану изградње по целом свету.

Већина нуклеарних електрана су изграђене пре више од 25 година са прилично застарелом технологијом.

Више од 80% њих су разне врсте лаког воденог реактора.

Данас су многе земље суочене са следећим избором:

скупа замена старих реактора са ефикаснијим али мање тестираним моделима,

или одвајање од нуклеарне енергије и прилажење новим или старијим технологијама са другачијим ценама и другачијим утицајима на екологију.

Дакле, да ли би требали да користимо нуклеарну енергију?

Аргументи за и против ће бити презентовани следеће недеље.

Пријавите се на наш канал и нећете то пропустити.