Видео

Транскрипт

Nasilje

i rat.

Ludacka brutalnost ISIS-a se nastavlja,

Rusija vrsi invaizju na Ukrajinu,

dok Palestinci i Izraleci

nastavljaju da se koskaju.

Da li vas to cini depresivnim?

Pa

Nemojte

Jer ako pogledate brojke

cini se da rat zapravo

izlazi iz mode

dok je globalna populacija

na istorijskom maksimumu.

Cini se da zivimo

u najmirnijem periodu

u ljudskoj istoriji

Kako je to moguce?

Od Septembra 2014-te,

u toku su 4 konflikta

na svetu koji su prouzrokovali

10,000 smrtnih ishoda od Januara 2013-te,

9 konflikata koju su ubili

vise od 1,000 ljudi

i 13 koji su usmrtili

vise od 100 ljudi od Januara 2013-te

Ne veoma mirno,

ali uzimajuci u obzir

sve trenutne aktivne konflikte

nijedan nije aktivan rat izmedju drzava.

Oni su ili gradjanski ratovi

ili lokalni konflikti.

Iako su gradjanski ratovi uzasni

i prouzrokuju ogromnu patnju,

njihova steta je obicno mnogo manja

od rata izmedju nacija ili carstava.

Kada se dve drzave upuste u rat

one mogu da mobilisu mnogo vece snage,

imaju pristup svim drzavnim

resursima i logistici i

skoro citavoj populaciji.

Pa zasto smo presli sa

ratova izmedu drzava

na gradjanske ratove?

Dosta toga je vezano za

kolonijalizmom i hladnim ratom.

Kada se hladni rad zavrsio, glavni pokretac

oruzanih konflikada je nestao.

Ali sa raspadom

komunistickih diktatura

otkrile su se nove ili stare tenzije

i donele nove konflikte

u sada oslobodjenim drzavama

koje su najcesce rezultirale gradjanskim ratom

Mnogo bitnije,

1945-te,

skoro cela Afrika, veliki deo Azije,

i delovi Latinske Amerike

su bili pod kolonijalnom kontrolom.

Od 1990-te,

svi su sem par ostrva dobili nezavisnost.

Ali stani,

Zar se necemo sloziti da danasnje

multinacionalne korporacije

cine stetu trecem svetu

istu ako ne i vecu od kolonijalizma?

Bacimo pogled na Kongo.

Osnovan je kao kolonija 1885-te

od strane Belgijskog kralja.

Povrsina 80 puta veca od Belgije.

Nasilje nacinjeno protiv

domaceg stanovnistva

i nemilosrdni sistem

ekonomske eksploatacije

je ubio oko pola populacije

do 1908. godine.

Oko 10 miliona stanovnika je likvidirano

ili izgladnelo do smrti.

Milioni su sakaceni i traumatizovani.

Ekonomska eksploatacija Konga

je ostala glavni prioritet

i prisiljavanje radne snage zapravo nije

totalno prestalo sve do kraja Belgijske vladavine

1960. godine.

Sto i prilicno nije davno,

tako da, ne,

kolonijalizam je bio mnogo gori

od kandzi kapitalizma danasnjice

a zavrsio se samo pre dve generacije.

Vecina konflikata

koji se odvijaju sada

su u podrucijima koja su pre 60 godina

bila pod stranom kontrolom.

Ali stvari idu na bolje.

Do 1989.

pobeda za jednu stranu u gradjanskom ratu

je bila cesta

dok su danas pobede mnogo redje.

U isto vreme,

dogovoreni prekidi ratova su skocili sa 10

na 40%.

Sta je sa ostatkom sveta?

Zasto su drzave

prestale napadati jedna drugu?

Postoje 4 glavna razloga:

Prvi:

Demokratizacija

Lagani razvoj

od autokratije do demokratije.

Demokratije vrlo retko vode rat izmedju sebe.

Od svih ratova izmedju drzava

vodjenih od 1900. samo manjina

je bila vodjena izmedju demokratija.

Dva:

Globalizacija.

Rat nije isto efikasan u postizanju

ekonomskih ciljeva kao nekada.

Danas je skoro isto jeftino

kupovati resurse na globalnom trzistu

nego otimati ih silom.

Ljudi drugih nacija su nam

mnogo vredniji zivi nego mrtvi.

Sto je sve u svemu, veoma novi koncept.

Tri:

Rat je nekako iz 20. veka.

Do 1. sv. rata, ratovanje je gledano

kao neizbezni deo ljudskog dozivljaja

a i kao vredan alat koji se koristi

u postizanju ciljeva kada diplomatija

udari u zid.

Danas imamo pravila koja odlucuju akt

agresije kao ilegalan i kazu da je

koriscenje oruzane sile samo opravdano u

samoodbrani ili uz dozvolu

Saveta Bezbednosti UN-a.

Ta pravila se i dalje krse, ali danas

ih je teze prekrsiti bez izazivanja

opozicije i bunta.

Takodje, imamo medjunarodni sud za

ratne zlocine u Hagu.

I to je veoma skora inovacija.

Cetiri:

Granice su vecinom fiksirane sada.

Posle 2. sv. rata,

teritorijalni ratovi su generalno zaustavljeni

kada je vecina zemalja prihvatila

medjunarodne granice

i postovanje tudje autonomije.

Ali da li je sve ovo samo anomalija

ili smo na pravom putu ka dugotrajnom miru?

Istina je

da jos ne znamo.

Treba nam dovoljno veliki uzorak da bi

izbacili istorijski prosek, koje iznosi

jedan ili dva velika rata u jednom veku.

Jednostavno nismo imali dovoljno vremena od

2. sv. rata da izbacimo mogucnost

da se ratovi vise nece desavati.

Ako ne budemo imali jedan veliki rat

u sledecih 75 godina,

mozemo biti uvereni

da se covecanstvo menja.

Tako da vidite, rat je mozda gotov.

Da, postoje strasni konflikti

koji se odvijaju na vise mesta ali u proseku,

stvari idu na bolje.

I mi ih mozemo uciniti boljim

zalazuci se za mir i pravu demokratiju.

…Kraj…