Видео

Транскрипт

Ljudi obožavaju meso.

Biftek, pržena piletina, slanina, svinjetina i kobasice su jednostavno najbolja hrana.

Konzumacija mesa je postala toliko uobičajena stvar da mnogi ljudi

ne smatraju obrok pravim jelom ukoliko životinje nisu na neki način uključene u njega.

Što je prilično neverovatno,

s obzirom da je pre samo par decenija meso smatrano luksuzom.

Danas, možete dobiti čizburger za jedan dolar.

Parodoksalno, meso je jedan od najneefikasnijih načina ishrane za ljude.

Ako pogledamo na globalnom nivou, naša mesna ishrana bukvalno proždire planetu.

Zašto je to tako i šta možemo uraditi bez da se odreknemo bifteka?

kurzgesagt - Ukratko

Ljudi gaje mnogo životinja za hranu, trenutno oko 23 milijardi kokošaka,

1.5 milijardi goveda i otprilike po 1 milijardu svinja i ovaca.

To je mnogo gladnih usta, pa smo pretvorili planetu Zemlju u ogromno hranilište.

83% obradivog zemljišta se koristi za stočnu ishranu. Na primer, pašnjaci i stočna hrana kao što su kukuruz i soja.

To je 26% ukupne kopnene površine planete Zemlje.

Ako računamo i vodenu površinu potrebnu za proizvodnju ovih biljnih, mesnih i mlečnih proizvoda

to dodaje i upotrebu 27% pitke vode na Zemlji.

Nažalost, proizvodnja mesa je poput crne rupe za resurse.

Pošto su životinje živa bića, većina njihove hrane služi da ih održava živim dok se razvijaju njihovi ukusni delovi.

Samo mali deo hranljivih sastojaka iz biljaka završi u mesu koje kupujemo na kraju.

Krave na primer pretvaraju samo oko 4% proteina i oko 3% kalorija iz biljaka kojima ih hranimo u govedinu.

Više od 97% kalorija je izgubljeno za nas.

Da bi se proizveo 1kg bifteka, krava mora pojesti 25 kilograma žitarica i popiti oko 15,000 litara vode.

Životinjski proizvodi proždiru tone hrane, ali čine samo 18% kalorija koje ljudi jedu.

Sudeći po statistikama, mogli bismo hraniti dodatnih 3.5 milijardi ljudi ako bi jeli hranu kojom hranimo životinje.

Da učinimo naš omiljeni tip hrane još više neodrživim, oko 15% gasova koji doprinose efektu staklene bašte kod ljudi

su stvoreni od strane mesne industrije.

Istu količinu proizvode svi brodovi, avioni, kamioni i automobili zajedno.

A postoji i dodatni aspekt kada je u pitanju meso.

Dolazi od stvarnih živih bića.

Svinje, krave i kokoške ne pišu knjige istorije, ali da to rade

ljudi bi izgledali poput besmislenih genocidnih manijaka koji uživaju u nanošenju patnje.

Globalno, ubijemo oko 200 miliona životinja svakog dana.

Oko 74 milijarde godišnje.

Ovo znači da na svakih godinu i po dana ubijemo više životinja nego što je ljudi postojalo u čitavoj

istoriji čovečanstva od 200,000 godina.

Neko bi rekao da im činimo uslugu. Na kraju krajeva, ipak ne bi ni postojali bez nas.

Možda ćemo ih pojesti na kraju, ali im isto tako dajemo hranu i sklonište i dar postojanja.

Nažalost,

mi nismo veoma fini bogovi.

Većina našeg mesa dolazi iz fabrika, ogromnih industrijskih sistema koji su dom hiljadama životinja.

Dizajnirane da budu što efikasnije moguće, nemaju puno obzira prema stvarima kao što je kvalitet života.

Većina svinja je odgajana u ogromnim štalama bez prozora gde nikada ne vide svetlost dana.

Krmače se drže u malim oborima gde se ne mogu ni okrenuti, dok rađaju jednu grupu prasića za drugom.

Sve dok ne dođe njihov red da budu pretvorene u slaninu

Krave muzare su primorane da se stalno pare da bi se osigurao izvor mleka, ali su razdvojene od mladih samo par sati nakon rođenja.

Da bi se goveda nagojila za pokolj, stavljana su u mali prostor za hranjenje gde se ne mogu kretati slobodno kako bi brže nabacila kilažu.

Da bi bilo moguće držati ih tako blizu jedno drugima, a da pritom ne umiru od bolesti, većina antibiotika

koje proizvodimo je namenjeno za stoku, čak 80% u S.A.D.

što pomaže kratkoročno, ali takođe pomaže razvijanju otpornosti na antibiotike.

Međutim, najdeblji kraj su izvukle kokoške

U farmama-fabrikama,

drže se u tako velikim brojevima, tako blizu jedno drugima da ne mogu oformiti društvene strukture kakve imaju u prirodi

Pa počnu napadati jedna drugu. Da bi ovo zaustavili, odsecamo im kljunove i kandže.

Muški pilići se smatraju beskorisnima, jer ne nose jaja niti su pogodni za proizvodnju mesa

tako da samo par minuta nakon rođenja, ubijeni su gasom i raskomadani u drobilicama.

Nekoliko hiljada miliona pilića je ubijeno na ovaj način svake godine.

Čak i kada bi imali animozitet prema pilićima, način na koji ih mi tretiramo je iznad brutalnog.

Dakle, bolje kupovati organsko meso gde su životinje tretirane lepo, zar ne?

Regulativa prema organskim farmama je dizajnirana tako da obezbedi životinjama minimum komfora

Problem je u tome što je “organsko” elastičan pojam.

Prema EU regulativi, organska kokoška može i dalje deliti jedan metar kvadratni sa pet drugih.

Što je prilično daleko od srećnih farmerskih kokošaka.

Farme koje iskreno daju sve od sebe naravno postoje.

Ali meso je i dalje posao. Organska nalepnica je način da se naplati više novca,

a sa druge strane, bezbrojni skandali su otkriveni u kojim proizvođači pokušavaju prevariti sistem

I iako je uzgajanje organskog mesa manje surovo, potrebno je još više resursa od tradicionalnog načine proizvodnje

Tako da je kupovina organskog mesa i dalje poželjna, ali ne daje pravo na moralni oprost

Istina je da, kada bi patnja bila resurs

Mi bi proizvodili milijarde tona godišnje

Način na koji tretiramo životinje će najverovatnije biti jedna od stvari koje na koje će buduće generacije gledati sa gađenjem.

Dok su sve ove stvari tačne, još nešto je takođe tačno.

Biftek je neverovatan. Burgeri su najbolja hrana. Pileća krilca su odličnog ukusa

Meso zadovoljava nešto zakopano duboko u našim malim mozgovima.

Praktično nikada ne vidimo kako je naše meso pravljeno.

Mi jednostavno jedemo i uživamo. Stvara nam radost, spaja nas zajedno za porodične obroke i roštiljanja.

Ishrana mesom vas ne čini lošom osobom.

Izbegavanje mesa vas ne čini dobrom osobom.

Život je komplikovan kao i svet koji smo stvorili.

Dakle, kako bismo se trebali nositi sa činjenicom da je meso ekstremno neodrživo i vrsta užasnog mučenja?

Za sada, najjednostavnija opcija je češće izbegavanje mesa.

Odabir jednog dana za ishranu bez mesa nedeljno je već dovoljno da napravi razliku

Ako želite jesti meso proizvedeno uz manje mučenja možete kupovati od proizvođača od poverenja sa dobrim ocenama

čak i ako košta više. Da bi ostavili uticaj na okruženje,

koristite piletinu i svinjetinu pre ovčetine i govedine jer oni bolje konvertuju njihovu hranu u meso

I, ako već jedete biftek trebali biste ga pojesti celog.

Prosečni Amerikanac baci skoro pola kilograma hrane dnevno, od čega je većina meso.

U budućnosti, možda će nam nauka doneti čisto meso.

Razne nove firme su uspešno razvile meso u laboratorijama i rade ka tome da prenesu to na komercijalni nivo.

Ali ovakva rešenja su i dalje udaljena par godina.

Za sada, uživajte u vašem bifteku ali ga pritom poštujte, i ako možete, načinite ga ponovo nečim posebnim.

Imamo nešto za vas što je takođe posebno i ima još bolji ukus od bifteka.

Često nas pitaju kako pravimo naše videe.

Mislili smo da vam jednostavno pokažemo. Kurzgesagt se udružio sa Skillshare-om, našim omiljenim servisom za kurseve da bismo vas naučili

našim jedinstvenim stilom animacije.

Upravo smo izbacili treći deo našeg tutorijala za animacije gde možete naučiti da animirate kao u našim videima.

Skillshare je zajednica za online učenje sa preko 20,000 kurseva svih mogućih kul stvari kao što su pisanje, ilustracija i animacija.

Sa njihovim premium članstvom dobijate neograničen pristup visoko kvalitetnim kursevima direktno od iskusnih profesionalaca - jedni od njih smo i mi.

A takođe donosimo i posebnu ponudu za vas.

Prvih 1,000 ljudi koji iskoristi link u opisu dobija 2 meseca neograničenog pristupa besplatno.

Ako želite naučiti kako animiramo naše videe možete početi danas.