Видео

Транскрипт

Međunarodni bankarski sistem je enigma.

Postoji preko 30,000 različitih banaka širom sveta

i one drže neverovatne količine sredstava.

Samo prvih 10 banaka imaju grubo 25 triliona U.S. Dolara.

Danas, bankarstvo moze da izgleda veoma kompleksno,

ali originalno, ideja je bila da učini život jednostavinijim.

Italija 11. veka bila je centar Evropske trgovine.

Trgovci sa celog kontinenta su se susretali da bi trgovali svojom robom.

Ali postojao je jedan problem:

Previse novčane valute u opticaju.

U Pizi, trgovci su morali da rade sa nekoliko različitih vrsta kovanica

i morali su konstantno da razmenjuju svoj novac.

Ovaj posao razmene, koji se uobičajeno vodio na klupama napolju,

jeste odakle potice reč “banka”.

Od reči “banco”, Italijanski za klupu.

Opasnosti putovanja, krivotvorenja novca, i poteskoće prilikom dobijanja zajmova

navele su ljude na razmišljanje.

Bilo je vreme za novi model poslovanja.

Zalogodavci su poslovnim ljudima počeli davati kredite,

dok su trgovci Đenove razvili isplate bez novca.

Mreže banaka su se rašilile širom Evrope i davale su kredite,

čak i crkvi, ili Evropskim kraljevima.

A danas?

Ukratko, banke su u poslu upravljanja rizicima.

Ovo je uprošćena verzija načina na koji to funkcioniše.

Ljudi drže svoj novac u bankama i dobijaju malu svotu kamate.

Banka uzima njihov novac i pozajmljuje ga uz mnogo veću kamatnu stopu.

To je proračunati rizik, jer neki od njihovih stranaka neće izmiriti novčane obaveze prema njima.

Ovaj proces je od suštinske važnosti za naš ekonomski sistem

zato što obezbeđuje resurse za ljude da kupuju stvari kao kuće,

rast i proširenje poslovanja industrije.

Dakle banke uzimaju sredstva koja se ne koriste od štediša

i pretvaraju ih u sredstva koja društvo moze da koristi da čini stvari.

Drugi izvori prihoda za banke uključuju

prihvatanje štednih depozita, poslovanje kreditnim karticama, kupovina i prodaja valuta,

posao nastojnika, i usluge upravljanja novcem.

Glavni problem sa bankama ovih dana je što je puno njih napustilo svoju tradicionalnu ulogu

davaoca dugoročnih finansiskih proizvoda u korist kratkoročnih dobitaka

koji nose mnogo veće rizike.

Tokom finansiske eksplozije, većina velikih banaka usvojilo je finansike

konstrukcije koje su bile jedva shvatljive i

same su trgovale da bi zaradile brz novac

kao i da bi zaradile svojim rukovodiocima i trgovcima milione bonusa.

To je bilo kockanje

i oštetilo je čitave ekonomije i društva.

Kao u 2008,

kada su banke kao Lehman Brothers dale kredit u suštini bilo kome ko

je hteo da kupi kuću,

i time postavili banku u ekstremno opasnu rizičnu poziciju.

Ovo je dovelo do kolapsa tržišta nekretnina u US i delovima Evrope,

izazivajuci nagli pad cena akcija,

što je na kraju dovelo do globalne bankarske krize

i jedne od najvecih finansiskih kriza u istoriji.

Stotine biliona dolara je jednostavno isparilo.

Milioni ljudi je izgubilo poslove i dosta novca.

Vecina svetskih velikih banaka morala je da plati bilone u globi-kazni

i bankari su postali jedni od najmanje poverljivih profesija.

Vlada US i Evropska unija morale su da sastave ogromne

pakete spasavanja da bi kupili loše aktive i time zaustavile bankrotiranje banaka.

Novi propisi su stavljeni na snagu radi upravljanja bankarskim poslovima.

Podstaknuti su obavezni bankovni fondovi za slučaje vanrednog stanja

da ublaže udare u slučaju drugih finansijskih kriza.

Ali, drugi delovi novog žilavog zakona su uspešno blokirani od strane bankarskog lobija.

Danas se brzo utemeljuju drugi modeli obezbeđivanja finansija,

kao nove investicione banke, koje naplaćuju godišnji honorar i ne dobijaju proviziju od prodaja,

cime se obezbeđuje motivacija da se postupa u najboljem interesu svojih klijenata.

Ili kreditne unije: kooperativne inicijative koje su osnovane u 19. veku

da bi se zaobišli zelenaši.

Ukratko, oni pružaju iste finansijske usluge kao i banke,

ali se fokusira na zajedničke vrednosti, umesto na maksimalizaciju profita.

Samoproklamovan cilj je pomoći clanovima da stvore prilike kao zapoćinjanje malih poslova,

prosirenja farmi, ili izgradnja porodičnih domova, ulagati nazad u zajednice.

Oni su kontrolisani od strane članova, koji takođe demokratski biraju upravni odbor.

Širom sveta, sistemi kreditnih unija značajno variraju,

u rasponu od nekolicine članova

do organizacija vrednih nekoliko biliona US Dolara

i stotina hiljada clanova.

Fokus na koristi svojih clanova

utice na rizik koji su kreditne unuje spremne da preduzmu.

Što objasnjava zašto su kreditne unije, i ako takođe pate,

preživele poslednju finansisku krizu daleko bolje od tradicionalnih banaka.

Da ne zaboravimo finansiranje skupine ljudi u skorijim godinama.

Pored toga što čine mogućim fenomenalne video igre,

platforme omogućuju ljudima da dobiju zajmove od velikih grupa malih investitora,

zaobilazeći banke kao posrednike.

Ali to takođe funkcioniše za industriju.

Mnogo novih tehnoloških kompanija je počelo na Kickstarter ili Indiegogo.

Finansijer pojedinac dobija zadovoljstvo od pripadanja nečemu većem,

i mogu investirati u ideje u koje veruju.

Dok se rizik širi toliko široko

da ukoliko projekat propadne, šteta je ograničena.

I poslednje ali ne manje bitno: mikro krediti.

Puno veoma malih zajmova,

uglavnom podeljenih u zemljama u razvoju koji pomažu ljudima da izbegnu siromaštvo;

ljudima koji ranje nisu bili u mogućnosti da dobiju pristup

novcu koji im je bio potreban za pokretanje poslova

zato što nisu bili smatrani vrednim vremena.

Ovih dana, odobravanje mikro kredita je evoluiralo u multi-bilionski biznis.

Dakle, bankarstvo mozda nije niz vašu ulicu,

ali bankina uloga obezbeđivanja sredstava ljudima i biznisima

je presudna za nase društvo, i mora biti učinjena.

Ko će je raditi, i kako ce biti rađena u budućnosti,

je na nama da odlučimo, zaista.

Prevodi od Amara.org community. Tekst Doradio, gramatika i pravopis-Vojin Milovic