Видео

Транскрипт

Сунчев систем. Наш дом у свемиру.

Живимо у мирнијем делу Млечног пута.

Наш дом је Сунчев систем,

4.5 милијарде година стара формација, која јурца око центра галаксије брзином од

200 000 km/h, и начини пун круг око центра сваких 250 милиона година.

Наша звезда, Сунце, је у средишту Сунчевог система.

Око Сунца кружи 8 планета,

трилиони астероида и комета, и неколико патуљастих планета.

Осам планета је подељено на четири планете попут наше:

Меркур, Венера, Земља и Марс,

и четири гасовита џина: Јупитер, Сатурн, Уран и Нептун.

Меркур је најмањи и најлакши од свих планета.

Година на Меркуру је краћа од дана на Меркуру, што води до

огромних колебања у температури.

Меркур нема атмосферу ни сателит.

Венера је једна од најсветлијих тела у Сунчевом систему, и далеко

најтоплија, са атмосферским притиском који

је 92 пута већи него на Земљи.

Незаустављиви ефекат стаклене баште утиче на то да се Венера

никада не хлади испод 437 °C.

Венера такође нема сателит.

Земља је наш дом, и једина планета

са температурама које су довољно благе да би дозволиле вишак течне воде.

Даље, једино је место на коме знамо да живот постоји.

Земља има један сателит.

Марс је друга најмања планета у Сунчевом систему

и једва довољно велика да би одржала веома танку атмосферу.

Олимп на Марсу је највећа планина у Сунчевом систему,

више од три пута виша од Монт Евереста.

Марс има два мала сателита.

Јупитер је највећа и најмасивнија планета у Сунчевом систему,

Састоји се углавном од водоника и хелијума

и на њој се одржавају најспектакуларније олује.

Највећа олуја, Велика Црвена Тачка, је три пута већа од Земље.

Јупитер има шездесет седам сателита.

Сатурн је друга највећа планета и најмање је густа

од свих планета.

Ако бисте имали довољно велику каду, Сатурн би плутао у њој.

Сатурн је такође познат по свом продуженом, веома видљивом прстеновом систему.

Има шездесет два сателита.

Уран је трећа највећа планета, и једна од најхладнијих.

Од свих гасовитих џинова, најмањи је.

Занимљива чињеница о Урану је да је његова оса ротације

нагнута супротно од осталих седам планета.

Има двадесет седам сателита.

Нептун је последња планета Сунчевог система, и слична је Урану.

Тако је удаљена од Сунца, да година на Нептуну траје 164 земаљске године.

Највећа брзина ветра икада измерена је била у олуји на Нептуну,

око 2 100 км/h.

Нептун има четрнаест сателита.

Ако упоредимо планете по величини,

разлике међу њима постају очигледне.

Јупитер је вођа у погледу величине и тежине;

мали Меркур, са друге стране,

је мањи чак и од једног од Јупитерових сателита, Ганимеда.

Јупитер је тако масиван, да сам садржи око 70% масе

свих других планета, и има огроман утицај на своју околину.

То је благослов за Земљу, јер Јупитер привлачи већину

опасно великих астероида који би могли да униште живот на Земљи.

Али чак је и Јупитер патуљак у поређењу са нашом звездом, Сунцем.

Називати га масивним није фер према Сунцу.

У Сунцу се садржи 99.86% масе Сунчевог система.

Углавном се састоји од водоника и хелијума.

Око 2% масе чине тешки елементи, попут кисеоника или гвожђа.

У Сунчевом језгру се врши фузија 620 милиона тона водоника сваке секунде

и ствара се довољно енергије да се задовоље потребе човечанства годинама.

Али не круже само осам планета око нашег сунца.

Трилиони астероида и комета такође круже око њега.

Већина се налази у два појаса:

астероидни појас између Марса и Јупитера

и Којперов појас на ивици Сунчевог система.

Ови појасеви су дом небројених тела, неки су величине зрна прашине,

неки величине патуљастих планета.

Најпознатије тело у астероидном појасу је Церера;

најпознатија тела у Којпоревом појасу су Плутон, Макемаке и Хаумеа

Обично описујемо астероидни појас као

појас густо концентрисаних тела који се непрестано сударају.

Али у ствари, астероиди су добро распоређени у том простору

који је тако неописиво огроман да је тешко видети два астероида одједном.

Упркос милијардама тела у њима,

астероидни појасеви су прилично празна места.

И поред тога, судари се дешавају све време.

Маса оба појаса је такође неупечатљива:

астероидни појас има мање од 4% Месечеве масе, и

Којперов појас садржи између 1/25 и 1/10 масе Земље.

Једног дана, Сунчев систем ће престати да постоји.

Сунце ће умрети, и Меркур, Венера и можда Земља ће такође бити уништени.

За 500 милиона година ће постајати врелије и врелије, све док

не истопи Земљину кору.

Онда ће Сунце расти и расти, и или прогутати Земљу

или барем је претворити у море лаве.

Када буде потрошило сво своје гориво и изгубило већину своје масе,

смањиће се, и претвориће се у белог патуљка, и нежно горети још пар милијарди година

док потпуно не нестане.

Напослетку, живот у Сунчевом систему неће бити могућ.

Млечни пут то неће ни приметити.

Његов делић ће само постати мало мрачнији.

Човечанство ће престати да постоји, или напустити Сунчев систем

у потрази за новим домом.

Превод - Вовк