Видео

Транскрипт

ГМО су једно од најспорнијих подручја науке.

Генетичко инжињерство се користи у многим пољима и премда је, на пример, медицинска употреба ГМ инсулина нашироко прихваћена,

дебата се усијава када је реч о храни и пољопривреди.

Зашто?

Зашто се према истој ствари поступа толико другачије?

Хајде да покушамо да дођемо до истине у вези са овим и да истражимо чињенице, страхове и будућност ГМО-а.

Људи већ хиљадама година генетички модификују биљке и животиње.

Можда је неколико ваших усева имало веома добре приносе.

Можда је један од ваших вукова био нарочито привржен.

Па сте урадили паметну ствар и размножавали биљке и животиње које имају за вас корисне особине.

Особине указују на изражавање гена.

Те са сваким нараштајем, ти гени се још више наглашавају.

После више хиљда година, скоро свака биљка и животиња унаоколо је умногоме другачија од свог неприпитомљеног стања.

Ако су људи мењали гене миленијумима, шта чини тзв. “генетички модификоване организме”, или ГМО, другачијим?

Селективно узгајање је, у основи, надање срећним поготцима.

Генетичко инжињерство уклања тај фактор: можемо да бирамо особине које желимо.

Учинити да воћка више порасте…

…имуна на штеточине, и тако даље…

Па, зашто су људи забринути због њих?

Хајде да почнемо са једним од најчешћих приговора на ГМО…

Проток гена, подразумева да би ГМ усеви могли да се помешају са традиционалним усевима и да у њих уведу нежељене нове карактеристике.

Постоји метод који би могао јамчити потпуно спречавање, али је сам по себи велики анти-ГМО аргумент.

Терминатор семе.

Идеја је да би могли произвести стерилне биљке, што би захтевало од пољопривредника да купују нова семена сваке године.

Но, сам овај концепт је изазвао негодовање јавности, што је зауставило употребу те технологије.

Ово нас враћа назад на ненамерно ширење инжењерисане ДНК.

Било је случајева да ГМО расту где нису били засађени, а трагови модификованих гена су пронађени у страним усевима.

Али ГМ биљке не могу у потпуности бити ван контроле.

Многи усеви се међусобно опрашују, а сви усеви морају бити сродни да би се спојили.

Постоје и методе култивисања као што су тампон зоне да би се ненамерно укрштање што је више могуће смањило.

Али ако, у принципу, постоји могућност да се ГМО нехотице може укрстити са генетички немодификованим организмима…

Постоји заправо битније питање.

Да ли је храна која потиче од ГМ усева другачија од хране од усева који нису ГМ?

Ово питање је било главна брига од самог почетка.

ГМ биљке које су намењене за јело проверавају се на могуће опасности, а исходе процењује више агенција.

Након више од 30 година и хиљаде студија, наука је за.

Једење ГМ биљака није ништа ризичније од једења њихових немодификованих пандана.

Али немојте нам само веровати на реч, извори за ову и друге тврдње су у опису видео-снимка.

Али, шта је са биљкама које су инжињерисане да буду токсичне.

На пример, БТ усеви.

Ген позајмљен од бактерије Bacillus thuringiensis, омогућује инжењерисаној биљци да производи беланчевину која уништава пробавни сустав одређених кукачких штеточина.

Биљка прави сопствени пестицид.

Кукци који је поједу угину.

То делује узнемирујуће!

Пестицидни спрејеви се могу испрати.

Док је отров у БТ усевима унутар биљке.

Но, заправо, то није велика ствар.

Отров је, збиља, само питање другачијег угла гледања.

Оно што је безазлено за једну врсту могло би убити другу.

Кафа, на пример, је отров који убија кукце, али је за нас безопасна.

Или узмите чоколаду: опасна је за псе а ужитак је за људе.

БТ усеви производе беланчевину прилагођену посебном дизајну пробавног тракта одређених кукаца; потпуно је безопасна по нас.

Постоји и супротни приступ:

биљке које су инжињерисане да буду отпорне на одређене хербициде.

Тако пољопривредници могу да их нашироко користе, убијајући друге биљке које се надмећу за ресурсе а да не науде усеву.

Овде стижемо до тамне стране ГМО-а.

За индустрију пестицида они су уносан посао.

Преко 90% свих комерцијалних усева у САД-у је отпорно на хербициде, углавном на глифосат.

Због тога се употреба глифосата увелико повећала.

То није искључиво лоше јер је глифосат много мање штетан за људе од многих других хербицида.

Ипак, ово значи да пољопривредници имају јак подстицај да се ослањају само на ову једну методу, одбацујући уравнотеженије начине надзора над коровима.

То је један од најосновнијих проблема дебате о ГМО.

Већи део критике ове технологије је заправо критика савремене пољопривреде и пословне праксе огромних корпорација које контролишу наше снабдевање храном.

Та критика није само ваљана, него је и важна.

Морамо превести пољопривреду на одрживији модел.

Генетичко модификовање као технологија је заправо савезник, а не непријатељ у тој борби, помажући да се сачува и заштити природа и умањи наш утицај на окружење.

Хајде да погледамо неке позитивне примере.

Плави патлиџан је важан усев у Бангладешу, али често сву летину униште штеточине.

Пољопривредници су се морали чврсто ослонити на пестициде.

Не само да је то било веома скупо,

него су се и пољопривредници често разбољевали.

Увођење новог ГМ плавог патлиџана 2013. године је то зауставило.

Исти БТ протеин, о ком смо раније говорили, учинковити убица кукаца а безопасан по људе, био је уграђен у њих.

Ово је смањило употребу инсектицида на патлиџанима за више од 80%. Здравље пољопривредника се побољшало, а приходи су им драматично порасли.

И понекад, генетичко модификовање је једина могућност.

1990-их индустрија папаје на Хавајима је била нападнута од вируса прстенасте пегавости који је претио да затре хавајску папају.

Решење је била генетичким модификовањем цепљена папаја против вируса прстенасте пегавости, без које би државна индустрија папаје пропала.

Све ове приче приказују врло уску примену. 99% свих ГМО које сада користимо производе пестициде, или су отпорни на њих.

Има још толико тога што бисмо могли учинити. Научници раде на ГМО-има што би могло да унапреди нашу исхрану.

Биљке које производе више или различите хранљиве твари, као што је воће са вишим разинама антиоксиданаса који помажу у борби против болести…

…или пиринач са додатним витаминима.

У ширим размерама, покушавамо да инжињеришемо биљке које су отпорније на климатске промене, биљке које се могу боље прилагодити ћудљивом времену и непријатељским условима, чинећи их отпорним на сушу или поплаве.

Такође, ГМО не само да би смањили пољопривредни утицај на окружење, него би и активно помогли да се оно заштити.

Научници раде на усевима који могу да извуку азот из ваздуха попут микроба.

Азот је уобичајено ђубриво, али његово гомилање загађује подземне воде и убрзава климатске промене.

Биљке које сакупљају сопствени азот могле би у исти мах решити два проблема:

прекомерну употребу ђубрива у развијеном свету, као и његов недостатак у земљама у развоју.

Чак бисмо могли модификовати биљке да постану суперделотворни сакупљачи угљеника, као што је амерички кестен, да ублажимо и заправо преокренемо климатске промене.

Са оруђем које имамо данас, наша машта је граница.

Сваког дана свет поједе 4989, 5 тона хране.

Процена УН-а указује на то да ће нам требати 70% више до 2050. године.

Могли бисмо узгајивати ту храну све више крчећи шуме да бисмо створили поља и пашњаке и коришћењем више пестицида.

Или ћемо пронаћи начин да то урадимо земљи коју сада имамо уз много делотворније методе као што су ГМ усеви.

Интезивирање пољопривреде уместо њеног ширења значи да би ГМО могли постати ново органско.

Укратко, ГМО има потенцијал да не само драстично промени пољопривреду него и да такође ублажи ефекте нашег сопственог неодговорног понашања.

ГМО би могли бити наше најмоћније оружје за спас наше биосфере.

За прављење овог видео-снимка било је потребно више од 600 сати, што би било немогуће без подршке гледаоца на Patreon.com.

Ако бисте желели да подржите пажљиво истражен садржај направљен с љубављу, било би нам од велике помоћи!

И можете добити сопствену птицу као награду.

Ако желите да сазнате више о генетичком модификовању, имамо још видео-клиповa који објашњавају прилике и ризике технологије те како би се то могло одразити на нашу будућност.