Видео

Транскрипт

Tokom poslednje decenije, mleko je postalo pomalo kontroverzna tema.

Neki ljudi kažu da je neophodno i hranljivo za vitalne i zdrave kosti,

ali neki bi rekli da ono uzrokuje rak i dovodi do rane smrti.

Dakle, ko je u pravu?

I zbog čega ga uopšte pijemo?

(Uvodna špica)

Kurzgesagt - UKRATKO

Mleko je osnova ishrane svakog sisara po rođenju,

kada je naš sistem za varenje još uvek mali i nedovoljno razvijen.

Uglavnom, mleko je snažna hrana koja pokreće naša tela i pomaže nam da rastemo.

Mleko je bogato mastima, vitaminima, mineralima i mlečnim šećerom - laktozom.

Povrh toga, ono nakon rođenja neko vreme sadrži i antitela i proteine koji

nas štite od infekcija i regulišu naš imuni sistem.

Ali to za majke predstavlja veliki napor.

Ljudi na kraju prestaju da piju majčino mleko

i prelaze na ishranu svojih roditelja.

Tako je to bilo kroz milenijume.

Sve do pre 11 000 godina,

kada su se naši preci skrasili u prvim poljoprivrednim zajednicama.

Ubrzo su pripitomili prve životinje koje daju mleko:

koze, ovce i goveda.

Otkrili su da životinje koje im daju mleko mogu da jedu njima beskorisne i obilne stvari

i da ih pretvaraju u bogatu i ukusnu hranu.

Ovo je stvaralo ogromnu razliku u pogledu preživljavanja,

pogotovo u teškim vremenima.

Tako da su ljudi koji su imali mleka na raspolaganju evoluirali naprednije.

I prirodnom selekcijom,

ono je promenilo gene među zajednicama koje su ga konzumirale u velikim količinama.

Ovo prilagođavanje ima veze sa posebnim enzimom: laktazom.

Bebe ga imaju mnogo u svom organizmu

kako bi mogle da razgrade mlečni šećer laktozu i lakše svare mleko.

Ali što smo stariji, naše telo proizvodi sve manje enzima laktaze.

Globalno posmatrajući, oko 65% populacije uopšte nema ovaj enzim u telu nakon prestanka dojenja,

što znači da ne mogu da svare više od 150 mililitara mleka dnevno.

Međutim, ova netolerantnost na laktozu nije ravnomerno raspoređena po svetu.

Među nekim azijskim narodima, ona ide čak do 90%.

U Severnoj Evropi i u Severonj Americi stopa netolerancije je najniža.

Verovatno postoji nekoliko razloga za ovu neravnomernu raspodelu.

Ova osobina je prevashodno uvedena slučajnom mutacijom

koja se među populacijama dogodila nezavisno jedna od druge.

Činjenica je da je uzgoj stoke sve više i više zamenjivao lov i sakupljanje hrane

i malo pritisnuo proces prirodne selekcije.

Ljudi koji su bili u stanju da vare laktozu, imali su više hrane u šaci

što je bila prednost.

Migracija mlekara na sever, koja se, zatim proširila i dalje je verovatno “odgurnula” populacije koje nisu imale tu osobinu.

Okej, ali ako je mleko bilo važan deo naše ishrane hiljadama godina, zašto se ono sada dovodi u pitanje?

Postoji niz tvrdnji koje se tiču negativnih i pozitivnih uticaja mleka na zdravlje.

Negativni pokrivaju širok spektar,

Od krhkosti kostiju do raka, kardiovaskularnih bolesti pa sve do netolerancije i alergija.

Pa, kako se drže onda?

Neke starije studije otkrile su vezu između mleka i visokog rizika od raka dojke, debelog creva i prostate.

Ali metaanalize nisu pronašle nikakav uticaj mleka na rizik od obolevanja od karcinoma.

Naprotiv, kalcijum iz mleka može da ima zaštitni efekat protiv raka debelog creva.

Iako bi ovo uopšteno mogao biti bilo koji kalcijum, nije poznato da li mleko igra ulogu u ovom efektu.

Samo su istraživanja o raku prostate pokazala povećani rizik za ljude koji konzumiraju više od šolje mleka dnevno.

Ali s druge strane, udruženje koje je radilo istraživanje je nedosledno, a druge studije nisu našle nikakve efekte.

O ovim istraživanjima diskutovali smo detaljnije u našim izvorima. Sve u svemu, istraživanje je pokazalo da ako

pijete između 100 i 250 mililitara mleka dnevno, nema bojazni od raka.

Slično tome, metaanalize nisu mogle da pronađu bilo kakav štetni uticaj mleka i mlečnih proizvoda

na rizik od bolesti srca, šloga ili smrti u celosti.

Neke studije su čak sugerisale na to da bi pojava viskokog krvnog pritiska mogla biti ređa kod ljudi koji konzumiraju

dosta mlečnih proizvoda iako dokazi za to nisu dovoljno jaki da bismo to pouzdano mogli da tvrdimo.

Međutim, slučaj postaje komplikovaniji kada posmatramo kosti.

Brojna istraživanja nisu pronašla ni negativne ni pozitivne efekte među odraslim osobama.

Ono što većinu ljudi najviše brine, to su štetne količine pesticida, antibiotika ili hormona.

Hormona u mleku ima, ali samo u veoma niskim koncentracijama.

Na primer, da biste uneli istu količinu hormona kao iz tablete,

bilo bi potrebno da popijete oko 5000 litara mleka,

ali čak i kada biste popili toliko, većina hormona bi bila uništena u vašem sitemu za varenje

pre nego što bi mogli da utiču na vas,

što je i razlog zašto je toliko lekova obloženo da bi se zaštitilo od naše probave.

Za pesticide i antibiotike,

u većini delova sveta postoje propisi koji dozvoljavaju samo potpuno bezopasne količine.

Mleku koje prelazi ove propisane pragove nije dozvoljeno da bude na policama u prodavnicama.

Dakle, nemamo zbog čega posebno da brinemo.

Pored alergija i onih koji pate od netolerancije na laktozu,

najpoznatiji negativni efekti mleka su verovatno akne i

opšta neprijatnost nakon popijenog mleka ili konzumiranja mlečnih proizvoda.

i ti efekti su veoma stvarni.

Na primer, otkriveno je da obrano mleko statistički povećava stopu pojave akni za 24%.

Alergija na mlečne proizvode posebno se javlja među decom, a jedno od 18 dece u Nemačkoj pati od njih.

Uglavnom, ove alergije teže da se smanje ili nestanu kako deca postaju starija.

U redu. Da li je mleko onda zdravo?

Mleko je, bez obzira na to odakle potiče: od majke, krava, ovaca, koza ili kamila hrana bogata nutrijentima.

Ono sadrži sve neophodne makronutrijente kao i mnogo mikronutrijenata (hranjivih sastojaka).

Naročito u krajevima gde se ljudi bore da da unesu dovoljno kalorija,

mleko može doprineti zdravom životu i manjoj smrtnosti dece.

Za one koji žive u razvijenijim delovima sveta, mleko uglavnom

nije štetno osim ako niste alergični ili netolerantni na njega.

Ovo je naročito za decu dobar način da unesu velike količine kalcijuma,

a za vegetarijance je dobar izvor vitamina B12 i B vitamina uopšte.

To ne znači da ne postoje alternative koje će dati isti efekat.

Ne morate da pijete mleko kako biste bili zdravi.

Mleko definitivno nije zamena za vodu.

Mleko je moćna namirnica, a dodatne kalorije od prekomerne konzumacije, mogu doprineti gojaznosti.

Naročito se aromatizovano i čokoladno mleko više mogu porediti sa napicima poput limunade

nego sa nečim zdravijim, ali treba uzeti u obzir i drugu stvar.

Proizvodnja mleka ima značajan uticaj na globalne klimatske promene.

Oko 33% oranica se koristi za ispašu životinja, uključujući i krave.

Čak iako je ugljenični otisak mlečnih proizvoda smanjen od 1990. godine,

proizvodnja mleka je i dalje odgovorna za tri procenta svih emisija gasova sa efektom staklene bašte.

To je čak i više nego svi avioni zajedno.

Mleko je ogromna industrija i nažalost, većina njegove proizvodnje na industrijskim farmama izaziva neverovatnu patnju.

Krave se oplođuju iznova i iznova i odvajaju se od svojih mladunčadi ubrzo nakon rođenja,

i na kraju idu u klanice kada njihova izmučena tela više nisu produktivna.

Ne možemo da zanemarimo to da većina mleka koje konzumiramo potiče iz industrije

koje je u osnovi mučenje i uz to doprinosi klimatskim promenama.

A šta je sa mlekom na biljnoj bazi?

Prema nivou proteina i hranjivoj vrednosti, jedino se sojino mleko može porediti sa kravljim.

Ostala “mleka” je potrebno veštački obogatiti kako bi dostigli približne nivoe vitamina i kalcijuma.

Dakle, oni mogu biti zamena za mleko.

A još jedna opcija bi uskoro mogla biti dostupna.

Nekoliko startup kompanija je stvorilo mleko koje ne potiče od životinja,

ali je prema hranjivosti identično kravljem mleku,

na primer, fermentacijom genetički modifikovanih bakterija.

Od ovog laboratorijsko-uzgojenog mleka je moguće čak i napraviti sir,

ono sa čime se muče proizvođači biljnih alternativa jer im nedostaju protein kazein i surutka

ključni sastojci koji mlečnim proizvodima daju njihov ukus i strukturu.

Ipak, uticaj na životnu sredinu je druga priča.

Mnoge zamene za mleko koriste znatno manje energije, zemlje i manje vode za proizvodnju,

tako da mnogo manje imaju loš uticaj na životnu sredinu od mleka životinjskog porekla.

Ako želite da najmanje negativno utičete na životnu sredinu, najbolji izbor je bilo kakva zamena za mleko regionalnog porekla.

Kao i skoro svaka tema, mleko je komplikovano.

Nije štetno za većinu stanovništva i od izuzetne je važnosti za mnoge ljude širom sveta.

Dobra je hranjiva materija, ali je takođe i štetno za planetu i izaziva mnogo patnje.

Moramo kao društvo da odlučimo na koji način ćemo se nositi sa ovim činjenicama.