Видео

Транскрипт

Пре 40 година, председник САД-а Ричард Никсон

је изјавио да је злоупотреба наркотика главни непријатељ друштва,

запошевши до тада невиђену кампању, рат против наркотика.

Данас знамо боље.

Рат против наркотика је велики промашај, са поражавајућим, неочекиваним последицама.

Довео је до масовних хапшења у САД,

корупције, политичке дестабилизације и насиља

у Латинској Америци, Азији и Африци,

до систематских кршења људских права широм света.

Негативно је утицао на животе милиона људи.

Све то док се троше милијарде долара сваке године

само да би се направили и подстицали моћни нарко-картели

све то док је циљ рата против наркотика мање остварив него икада;

свет без наркотика.

Како се ово догодило?

Срж стратегије рата против наркотика је “Нема дроге, нема ни проблема”

Скоро сав труд последњих неколико деценија

је био усмерен ка елиминисању снабдевања наркотицима

и хапшењу трговаца дрогом.

Али ово запоставља главне тржишне силе

понуду и потражњу

Ако смањите снабдевање нечега, без смањивања потражње пре тога,

његова цена ће порасти.

Овај начин ће можда смањити продају многим стварима, али не и дроге.

Тржиште дроге није осетљиво на промену цене.

Наркотици ће се конзумирати, без обзира на то колико коштају.

Ово доводи до подстицања производње још више наркотика

и регрутовања више дилера, који повећавају доступност.

Ово је такође познато као балон-ефекат; иако се произвиђач наркотика

или значајна рута за снабдевање униште, снабдевање крајњег корисника се не смањује

Добар пример за ово је кристални мет.

Влада САД-а је покушала да заустави производњу мета

тако што је строго регулисала продају сировина потребних за производњу ове дроге.

Ово је велике произвођаче мета искључило из игре,

али са неочекиваним последицама, на хиљаде мањих произвођача

су кренули са производњом широм земље, углавном у малим градовима и руралним

насељима користећи хемикалије које нису контролисане.

Као одговор на ово, неке државе САД-а су желеле да смање производњу “домаћег” мета

тако што су регулисали продају још више хемикалија

што је смањило обим понуде"домаћег" мета драстично.

Али потражња је остала иста.

Мексички картели су одмах преузели производњу и покренули велике производне погоне.

Њихов мет је бољи него што је раније био доступан

и још су имали доста искуства у кријумчарењу.

Сав овај труд је довео да се мет производи професионалније,

дрогу је начинио много јачом, док се потражња није упоште смањила.

Не може се добити рат борећи се против понуде.

Не само да је дрога широко доступна, потражња иста

а неки наркотици квалитетнији него раније, буџет од око 30 милијарди долара

америчке агенције за борбу против дроге има стопу ефикасности мању од 1%

када је реч о заустављању дотока наркотика у САД

и протока унутар САД.

За много малолетника свету, набављање илегалних наркотика је лако као и набављање алкохола

Али то не престаје ту.

Забрана може донекле да смањи број људи који користи дрогу

али то више штети друштву као целини.

Много проблема које везујемо за дрогу

произилазе од рата против дроге.

На пример, забрана доводи до повећања јачине дроге.

Што је дрога јача, то више дроге може да стане на једном месту

и доводи до већег профита.

Слично је било са забраном продаје алкохола,

што је довело да се пије јачи алкохол уместо пива.

Забрана дроге је довела до више насиља и убиства широм света.

Банде и катели немају закона по којима би решили несугласице

па прелазе на насиље.

Ово је довело до вртоглавог раста бруталности.

По неким проценама, број убистава у САД

је 25-75% већа због рата против наркотика.

А у Мексику, држави која је на фронту

процењено је да је 164 хиљада људи убијено у периоду од 2007 до 2014,

више људи него што је страдало у ратним подручјима у Авганистану и Ираку заједно

за исти временски период.

Али рат против наркотика највише штети друштву

због хапшења ненасилних пресупника.

За пример, САД

једне од главних сила у рату против наркотика

има 5% светске популације и 25% од укупног броја људи у затвору

углавном због оштрих казни и високих кауција.

Малолетници због овога највише испаштају.

Црнци чине 40% свих ухапшених људи у САД.

Иако бела деца чешће користе наркотике

црна деца бивају ухапшена 10 пута више због злоупотребе наркотика.

Да ли постоји нешто што би смо могли другачије да урадимо?

Да ли постоји излаз из овог хаоса?

1980, Швајцарска се сусрела

са великом здравственом кризом изазваном коришћењем хероина.

Број заражених ХИВ-ом је нагло порастао а криминал на улицама је постао велики проблем.

Швајцарске власти су покушале са новом стратегијом; смањивањем штете.

Отворили су бесплатне центре за рехабилитацију

где би зависници лечили и стабилизовали.

Тамо би зависницима давали хероих високог квалитета

са чистим иглама и приступом безбедним собама за инјекцију,

купатилима, креветима и медицински надзор.

Социјални радици им помажу око проналажења некретнина и другим проблемима.

Резултати су нагли пад криминала везан за дрогу

и две трећине људи из центра је нашло сталан посао

јер могу да се фокусирају на лични бољитак

уместо да брину око плаћања њихове зависности.

Данас, око 70% свих хероинских зависника у Швајцарској је збринуто.

Број заражених ХИВ-ом је драстично опао.

Смрт изазвана предозирањем хероина се смањила за 50%

А проституција због дроге и криминал су огромно смањени.

Постоје методе које не само да су јефтиније,

него и заправо функционишу уместо да стварају још проблема.

Забрана дроге је довела до кршења људских права,

великих трошкова и створила је много патње,

све то да би се ухватио недостижан циљ.

Након 40 година борбе против наркотика, време је да престанемо са тиме

и пређемо на нешто боље.

Овај видео је подржан од Фондације Отвореног Друштва

и донацијама гледаоца на Patreon-у.

Ако желите да сазнате више како можете да утичете на питања везана за дрогу

посетите Заустави Штету кампању.

[Рекламни блок…]