Видео

Транскрипт

Kada su naši vegetarijanski preci počeli da jedu meso pre oko dva miliona godina,

to nije bilo samo zato što su životinje jako ukusne,

to bila čista nužnost.

Zbog klimatskih promena mnoge biljke koje su naši preci koristili postale su nedostupnije, i meso je popunilo tu prazninu.

Od otkrića vatre, meso je postalo osnova ljudske ishrane.

Ali tokom prethodnih nekoliko godina, meso se sve više dovodi u vezu sa zdravstvenim problemima poput:

srčanih bolesti, određenih kancera, i prevremene smrti.

Koliko je meso zaista nezdravo?

U ovom videu pričaćemo samo o mesu.

Mlečni proizvodi zaslužuju svoj zasebni video.

Biološki, moramo jesti iz tri razloga:

zbog energije, da bismo uneli materijale za izgradnju naših ćelija,

i da bismo dobili specijalne molekule koje naša tela ne mogu sama da stvore.

Energija i većina materijala dolaze iz tri makronutrijenta: masti, ugljenih hidrata i proteina.

Proteini su najvažniji resurs za popravku i dopunjavanje naših ćelijskih struktura.

Specijalni molekuli su razni vitamini i minerali koji su nam potrebni za pokretanje metaboličkih procesa.

Meso nam obezbeđuje veći deo ovoga.

Ono sadrži sve esencijalne aminokiseline koje trebaju našem telu, kao i mnogo minerala poput:

gvožđa, cinka, i esencijalnih vitamina, od kojih se neki retko nalaze u biljkama, poput vitamina B12.

Samo jedan od neophodnih nutrijenta ne nalazi se u većini mesa koje konzumiramo: vitamin C.

Može se naći u skoro svim biljkama i učestvuje u našem imunom sistemu

kao i u razvoju vezivnih tkiva.

Nakon nekoliko meseci bez njega dijagnostifikovali bi vam skorbut.

Ali meso ima još jednu veliku prednost, njegovu visoku biološku raspoloživost.

Neki nutrijenti mesa se brže razlažu i dostupni su za kraće vreme nego oni iz biljaka.

Spanać, na primer, sadrži više gvožđa od mesa, ali se ono apsorbuje znatno sporije

i telu je potrebno više energije da ga svari.

Mnoge zdravstvene prednosti su takođe primećene u zajednicama koje se hrane isključivo mesom.

Inuiti na primer mogu da preživljavaju ekstremne klimatske uslove zahvaljujući čistoj mesnoj ishrani.

Pošto jedu celu životinju uključujući organe, dobijaju svaki nutrijent koji im je potreban

uključujući vitamin C.

Prema tome, meso definitivno nije opasno po nas.

Ali njegovi uticaju na zdravlje variraju, u zavisnosti od toga kako je pripremljeno i od kojih životinja potiče.

Kada je reč o mesu u zapadnom svetu,

u glavnom mislimo na mišićno tkivo koje poseduje visoku nutritivnu vrednost

ali i manjak vitamina koji bi nam omogućili da preživimo samo na mesu.

Najzdravije meso koje možemo pojesti najverovatnije je riba.

Ribe sadrže polinezasićene masne kiseline, poput omega-3

koja mogu da smanje rizik od kardiovaskularnih bolesti i potpomažu antiinflamatorne imune funkcije.

Kao deo uravnotežene ishrane, riba se može jesti često, bez razloga za brigu.

Konzumiranje ribe, međutim, dolazi sa svojom vrećom komplikacija,

poput izlovljavanja ribe i uništavanja okeana.

O tome ćemo pričati u drugom videu.

Na drugom mestu najpopularnijeg mesa, piletina.

Smatra se mesom sa najmanje rizika po zdravlje.

Jedini negativni uticaj živine po zdravlje je pomalo kontroverzan:

mast.

Njen visok sadržaj zasićenih masti povezivan je sa povišenim nivoom holesterola i kardiovaskularnim bolestima.

Ali ova ideja je takođe i kritikovana od strane velikog broja naučnika

koji tvrde da visok nivo holesterola može biti nasleđen, a ne uzrokovan ishranom.

Tako da, ukoliko želite meso i zabrinuti ste za svoje zdravlje, uzmite piletinu.

Stvari počinju da se komplikuju velikim unosom crvenih mesa poput govedine, teletine, svinjetine, ovčetine, konjetine i jaretine.

Nedavno objavljena studija preporučuje, primera radi, maksimalno 23 grama crvenom mesa dnevno,

što je jedan vrlo mali stek nedeljno.

Međutim, metaanalize velikih razmera pokazale su da unos 100 grama crvenog mesa svakog dana

povećava rizik od dijabetesa za 19%, od moždanih udara 11% i od kolorektalnog raka 17%.

Ovo zvuči alarmantno. Ali pre nego što počnemo da paničimo, bacimo pogled na način na koji su ova istraživanja izvođena.

Zato što nas to dovodi do drugog velikog problema kada hoćemo da odgovorimo na pitanje

da li je meso nezdravo ili ne.

Većina istraživanja povezanih sa zdravstvenim rizicima pri konzumiranju crvenog mesa su posledična istraživanja (prim.prev)

što podrazumeva uzimanje grupe ljudi sa određenom bolešću i njihovo klasifikovanje prema prehrambenim navikama.

Što više crvenog mesa unose, verovatnije je da će dobiti određenu bolest.

Problem je što je veoma teško eliminisati druge faktore.

Ljudi koji jedu manje mesa pretežno vode zdravije živote, uopšteno govoreći.

Oni jedu više povrća i voća, i manje je verovatno da kozumiraju cigarete i alkohol.

Većina istraživanja pokušava da eliminiše ove faktore, ali je izuzetno teško tvrditi zasigurno da li su uspešni.

Stvari, međutim, postaju gore kada pogledamo prerađeno meso.

Prerađivanje mesa znači dodavanje određenih hemikalija

sušenjem, dimljenjem, fermentisanjem

ili drugim rečima, čineći ga ukusnim.

Slanina, šunka, salama, kobasice i hot dogovi sadrže određene hemikalije koje su štetne po nas

poput nitrata i nitrita koje mogu da oštete DNK u našem digestivnom sistemu i dovedu do raka.

SZO je pregledala više od 800 istraživanja preko 20 godina

i zaključeno je da je prerađena pšenica direktno povezana sa povećanim rizikom od kolorektalnog raka.

Svakih dodatnih 50 grama prerađenog mesa po danu povećava vaš rizik od raka za 18%.

Kada je u pitanju rizik od raka, prerađeno meso je sada u istoj kategoriji sa plutonijumom,

azbestom i pušenjem.

SZO naglašava da je njeno istraživanje samo o tome da li nešto

izaziva rak, ali ne i u kom obimu.

Ali prerađeno meso takođe može povećati šansu oboljenja od

dijabetesa, moždanog udara i koronarnih srčanih bolesti.

Razliku može napraviti i način života koje je naše meso vodilo dok je još bilo deo živog bića.

Nije neuobičajeno davati velike količine antibiotika stoki

da bi se sprečile bolesti, što može proširiti otpornost na antibiotike.

Zajedno, velika konzumacija crvenog i prerađenog mesa

može da vam poveća šanse prevremene smrti i do 29%.

Ovo znači da ako su vam šanse za umiranje na 3% ove godine, sada su 4%.

Ovo možda ne znači kao mnogo, ali mali procenti imaju velik uticaj na milionska društva.

Takođe zvuče bezopasno, sve dok ne počnu da utiču na vas.

Kriviti samo meso za loše zdravlje bi opet, bilo pogrešno.

Ne postoji dokaz da srž mesa ima bilo kakav negativan uticaj sem visokog sadržaja masti.

Ali čak i ovo je sporno.

Kao i sa mnogim drugim zadovoljstvima u životu, ponekad je previše dobre stvari zapravo štetno.

Većina javnih zdravstvenih agencija savetuje smanjenje unosa mesa na 500 grama nedeljno

dok istraživanja savetuju izbacivanje prerađenog mesa u što većoj meri.

Tako da, ukoliko jedete meso jednom ili dva puta nedeljno, trebalo bi da ste u redu.

Za većinu ljudi ovo već znači drastičnu promenu u njihovoj ishrani.

Prosečan Amerikanac konzumira oko 1600 grama mesa nedeljno.

Prosečan Nemac oko 1100 grama nedeljno.

A mnogima od nas je potrebno mnogo mnogo više.

Ako niste baš sigurni, napravite mali zapis kad god jedete meso tokom jedne ili dve nedelje.

Bićete iznenađeni koliko je to zapravo.

Većini ljudi koja gleda ovaj video bi dobro došlo smanjivanje unosa mesa.

Pored zdravstvenih razloga,

tu je i činjenica da je mesna industrija jedna od najvećih doprinosioca klimatskim promenama

i da je dostigla tačku kada je nemoguće isporučiti milione tona mesa

i istovremeno tretirati životinje sa dostojanstvom.

O tome smo već detaljno diskutovali u drugom videu.

Sve u svemu, u nekoj meri, meso nije nezdravo i ne morate da postanete vegetarijanac preko noći

da biste imali pravi uticaj na vaše zdravlje i planetu.

Ali vaš izbori u načinu životu imaju značaj.

Za vas i za druge.

Klučno je biti otvoren za isprobavanje nečeg novog s vremena na vreme.

Možda ćete otkriti svoje novo omiljeno jelo.

Dok ne probate, nikad nećete znati u čemu uživate i za šta ste sve sposobni.

Možda nakon gledanja sati Kurzgesagt videa odlučite da želite da naučite kako da animirate.

Možda ne znate ovo, ali većina našeg tima zapravo ima pozadinu u grafičkom dizajnu.

Učenje o principima dizajna pre nego što smo počeli sa animacijom upravo je bio ključ da mi danas budemo gde smo.

Postoji jedan stvarno super, novi Skillshare kurs o korišćenju Adobe Illustratora,

softvera koji mi koristima za stvaranje ilustracija, kreatora Aarona Draplina

i mi ga lično preporučujemo.

Pun je sjajnih saveta koji vam pomažu da razumete i pojednostavite veoma komplikovan program.

Ako kasnije budete želeli da radite još, mi takođe imamo tri kursa o animaciji sa Skillshareu.

Skillshare nudi 25000 kurseva na teme

poput editovanja filmova i videa, pisanja, dizajna i tehnologiije od niza stručnih eksperta.

Sa Premium članstvom, možete da pristupite svima za samo $10 mesečno.

I kao bonus, prvih 1000 Kurzgesagt gledalaca koji iskoriste link u opisu videa,

dobiće prva dva meseca Skillsharea besplatno.